Tag: marija radović

Art

Nokturno

Pod velom uspavanog neba, noćas ću rasterati sve oblake kao rasuto jato ptica pred oluju Želim dodirivati zvezde mislima, pogledom punim usijane mašte Na svežem vazduhu svoje terase stojim kao usamljena Julija Ne čekajući pravu ljubav da pobuni srce protiv razuma Stihovima oslikavam platno života tražeći sebe još dalje od […]

Art

Egoista

Pronađoh sebe U ćorsokaku svog ega Visoke sive zidine  Prekrivaju mi vidno polje Zato ne vidim drugu stranu Slep poput te ograničene ulice Sam postah ograničen Ogorčen na tuđe mišljenje Nešto trulo osećam u sebi Marija Radović

Art

Iz ove kože

Kada bih razmišljala o svetuU kojem živimoSetila bih se razlogaZašto sam plakala na rođenju Vazduh kradem od svetaPosmatram svakodnevno ljudeAli retko viđam čoveka Udaram barikade duhomJer ne nudim ono što žele da čujuProlazim etiketirana kroz masuBodem oči, uši, osećaš li… Na zemlji sam kamen spoticanjaBunt neumornih reči, pljunutih na sloboduDok […]