Tag: marsel dišan

Notes

Popodnevni razgovori sa Marselom Dišanom – 5

Dodatak U nastavku, dva dokumenta, od kojih se jedan spominje u razgovorima, a drugi direktno nadovezuje na njih: originalna verzija predavanja „Povodom redimejda“ i predavanje na temu „Kuda sada idemo“, oba iz 1961. Povodom „redimejda“ Sa osvrtom na Simpozijum „Umetnost asamblaža“ i odlomcima iz diskusije (1961) Jedno veče u Njujorku […]

Notes

Popodnevni razgovori sa Marselom Dišanom – 4

III Tomkins: Pokret je važan element u vašem radu. Kada ste prvi put došli na tu ideju? Da li ona dolazi od futurista? Dišan: Dobro, došla je u isto vreme, naravno, ali vidite, tada uopšte nisam bio svestan postojanja futurista u Parizu. Oni su bili u Italiji. Bio sam veoma […]

Notes

Popodnevni razgovori sa Marselom Dišanom – 3

II Tomkins: Rekli ste da je „Mlin za kafu“ ključ za sva ostala vaša dela. Da li biste to mogli da obrazložite? Dišan: Da, ali nisam nameravao da bude tako. Takve stvari nikada ne možete da predvidite. To je bilo krajem 1911. Moj brat vajar, Dišan-Vijon (Raymond Duchamp-Villon, 1876–1918), pitao […]

Notes

Popodnevni razgovori s Marselom Dišanom – 2

I Kalvin Tomkins: Danas bih hteo da vas pitam o vašem životu u Njujorku pre Prvog svetskog rata. Rekli da se grad od tada mnogo promenio. Marsel Dišan: Dobro, život se promenio svuda u svetu. Jedan mali detalj su porezi. Godine 1916. i 1920. porezi nisu postojali ili su bili […]

Notes

Popodnevni razgovori s Marselom Dišanom – 1

Tekst sa zadnjih korica štampanog izdanja „Godine 1964. Kalvin Tomkins je proveo nekoliko popodneva u razgovorima sa Marselom Dišanom, u njegovom stanu u Desetoj ulici u Njujorku. Ležeran, ali pronicljiv, Dišan se otkriva kao čovek i umetnik koga su njegovi ludički životni principi oslobodili da stvara umetnost koja je bila […]

Notes

Marsel Dišan: Šta je stvaralački čin?

Godine 1913. došao sam na sretnu ideju da učvrstim točak na kuhinjsku stolicu i da posmatram kako se okreće. Nekoliko meseci kasnije kupio sam jeftinu reprodukciju zimskog večernjeg pejzaža, koji sam nazvao Apoteka posle dodavanja dve male tačke, jedne crvene i jedne žute, na horizont. U Njujorku sam 1915. godine […]