Jasan Pogled
A posle je došao medeni mesec. Bio sam smešan u vojničkom odelu i bled. Oh medeni mesec, medeni mesec. Ruke su lepljive od vrelog tela, a lica ispijena, bleda i žuta od uživanja. Zvek jednog tanjira budi krik: i telo je sve sanjivo. Ah, medeni mesec. Ona je […]
A posle? Posle su opet prolazili dani. Ustajao sam u podne. Jesen otopli još jednom i sunce granu. Svaki dan sam izlazio na groblje, tamo sam se u detinjstvu najradije igrao. Ponegde je pao po jedan crep, ponegde je pao plot. A bilo je još dosta golubova Otvarao sam vrata […]
Kome ja ovo pišem? Mladićima, možda mom sinu bledom i napaćenom. A oko mene kulja velika ludorija rata, sve se lomi poda mnom i ja smešeći se gledam te rulje i idem od grada do grada. Rulje pustih žena, rulje hulja trgovaca, rulje radnika, rulje bolesnih i rulje mrtvih. […]
Piše: Dejan Tiago Stanković Kada su na naslovnim stranama lisabonskih dnevnih novina, 7. aprila 1941. osvanule vesti o napadu Sila osovine na Jugoslaviju i razornom bombardovanju Beograda, u Odeljenje za protokol Ministarstva inostranih poslova Portugala stigla je depeša sledećeg sadržaja: Misija Kraljevine Jugoslavije u Lisabonu ima čast da obavesti […]
U to doba se igrao tango, a mi, Banaćani nosili smo svilene čarape. Da, nije više naški život kao nekada u Hajdelbergu; ne, bilo nas je svakojakih. Dani su prolazili. Učio sam. Sedeo sam najviše tamo, gde se govorilo o pokretima čitavih slojeva bednih i oduševljenih To sam voleo. Tu […]
Putovali smo. Sećam se samo kola, koja su jurila menu žito i svoje male, smeđe glave, u kojoj se vrzle tolike misli. Moja je majka često i rado putovala. Tada je bila uvek bleda. Oblačila me je u svilu i navikla me je na bele rukavice, koje su mi […]
Jesen, i život bez smisla. Proveo sam noć u zatvoru sa nekim Ciganima. Vučem se po kavanama. Sednem do prozora, i zagledam se u maglu i u rumena, mokra, žuta drveta. Gde je život? One krvave, crvene, tople šume, nepregledne poljske šume, kako me umoriše. Vojnik sam, o, niko ne […]
Izaći iz Kikinde vozom, to je sasvim obična stvar. Da bi izlazak bio u stilu svega što ste videli i čuli, treba da izađete, iz nje u zoru, sa pijanim kočijašem, koji će zapadati iz bare u baru, tako da osetite čar kikinđanske levče, psovke i rakije od dudinja. Kola […]
Naša nebesa Iz prošlosti, mutnog bezdana, poneki oblici viđenog vraćaju se tako neodređeno, tako beznačajni, tako iskrivljeni, slabi i bedni. Drugi međutim, vraćaju se jasni, oštri i svetli. Neko neznano sunčanje, koje nije od ovoga sveta, obasjava ih. Obasjava ih po svojoj volji, te nam se ukazuju sjajni oni koje […]
KRF POSLE RATA Uzduž, i popreko, Krf je zasejan našim grobovima, grobovima srbijanske vojske iz prvog svetskog rata. Posle nekoliko dana provedenih na Krfu, oni se čine bezbrojni, kao da ih ima pod svakom maslinom, i svakom stenom. Imena na tim krstačama nad grobovima uvek se ponavljaju. Pod […]