Jasan Pogled
Ma koliko to čudno zvučalo, bio sam do suza dirnut u Španiji ne samo siromaštvom nižih slojeva, nego i jednom domaćom životinjom koja pati. Kao sve zemlje na obalama Sredozemnog mora, i Španija je puna magaraca, te domaće životinje što vodi poreklo iz egipatskih i arabijskih pustinja, otkuda se ra- […]
Kod Hiperborejaca Sandoval i relikvije Posle te posete kod te lepe žene — simbola Rima — markiz me traži, idućih dana, češće. Pita: da li sam je video? Jesam li bio kod nje? Dolazi i kod mene, i, kad se dan svrši, prati me do kuće. Sedimo kod […]
Kod Hiperborejaca Markiz i Romsdahlshorn Pri svom povratku u Rim, iz zavejanih Abruzza, susrećem mlado proleće po ulicama Rima i ono me prati i na Pinciu preko dana. Pred veče, međutim, ta boja proleća postaje u zidovima žuta, kao ambra, a lakvu boju video sam dotle, samo još u […]
Duro, duro, duro… Kad želim da oteram misli od scbe, o onome što me u ovom ratu čeka, ja se u Rimu vraćam, često, u mislima, u mesto Roccaraso, a odlazim i u Dansku, i Norvešku, i Švedsku, pa i na Spitsbergen, u sećanju. Čitam svoje beleške o […]
(Kod Hiperborejaca) Kad dolazi brod sa juga, prvo se javlja jedan rt Spitsbergena, a kad se odlazi iz tih polarnih mora, taj rt je opet onaj, koji, kao poslednji, ispraća. Priroda je tu veličanstvena uvek. Oštri vrhovi spitsberških brda pojavljuju se tu, iz maglc i mora, kao neka fantastična slika, […]
Evropu tog vremena nalazimo i u nazivima kitova, koje narodi upotrebljavaju, da, kao u šali, istaknu prezir, jedno prema drugom. Blaeu kaže da se kitovi zovu: Kitorusi, Walrussen. Za morževe kaže da ih Rusi tako zovu, a Englezi ih zovu konji, morski. See-faerden. Francuzi te životinje zovu, morske, krave. See-koeyen. […]
Kod Hiperborejaca Špitsbergen i Levanjevski (1) Veseli moji dani u Rimu, nisu trajali dugo. Sedim, prekodan, kod svog stola, u svojoj kancelariji, u palati Borghese, telefon zvrji, a kad iziđem, trčkaram, poslom, po Rimu, kao što mravi, i buve, trčkaraju. Rat je na pragu. Samo kad imam posla u […]
Volo bih stajati u jednoj crnoj gardi, a perjanica bela da mi leprša visoko. Da imam brčiće smeđe i vrlo male, pa kad bi zorom sve zavese popadale i poklonili se ravno zlatni elebardi… kad me prođe, da na meni stane kraljičino oko. Da me zapita meko, ko kad […]
Kod Hiperborejaca I Diana (3) Kad se te noći vratih kući, sedoh da prepišem početak putopisa sa Islanda, koji čitalac, eto, sad čita. Island je daleko, veliko, ostrvo, veliko kao Bugarska, na putu u polarne predele, a najdocnije naseljeno od svih evropskih zemalja. Kažu da su antički Grci znali […]
Kod Hiperborejaca I Diana (2) Večeramo dakle u hotelu — koji se zove „Ambas- ciatori“ — to jest na terasi hotela, pretvorenoj u baštu. Nad nama je samo plavo nebo. Mati je odevena toržestveno, u krzno, a devojče je u belom kaputu, koji skida, kao kad se lotosi otvaraju. Za […]