Jasan Pogled
Svašta umem. Stvarno umem. Samo – sebe ne razumem. Ja čuvao, ljudi, ovce tamo negde na kraj sveta, mojoj deci kajmak smeta, luk im smeta… Sve im smeta. Ja do škole pešačio i po kiši i po snegu, moje kćeri k’o knjeginje, k’o da se u svili legu: jednom šmrknu, […]
U ovu noć, kad se magla u daljinama zgrušava i razliva, kad niko i ne pokušava da mi razume u zenicama ove varnice, nisam, valjda, uobrazio da sam jedini ovako lud i naivan, i divan, divan kao izlog periferijske starinarnice u kome ima mina. Vetre, izvolite samo, pobacajte lišće […]
Sad shvatam: nismo došli zadovoljni ko trave što rastu da se zgaze kroz cvrkutave zore. Mi smo zvezde što ludo u mrak se strmoglave i zbog jednog bljeska ne žale da izgore. Imamo ruke dobre kao pijane laste da se grlimo plavo i gasimo u letu. I prisutni smo […]
Znam, mora biti da je tako: nikad se nismo sreli nas dvoje, mada se trazimo podjednako zbog sreće njene i sreće moje. Pijana kiša šiba i mlati, vrbama vetar čupa kosu.Kuda ću? U koji grad da svratim? Dan je niz mutna polja prosut. Vucaram svetom dva prazna oka zurim u […]
Mi smo se suviše sretali na raskršćima neznanim Mada smo različitim putevima koračali Tinjalo nebo večernje u šiprazima zvezdanim I uvek oblaci ždralova sa prolećem se vraćali. Mi smo se suviše sretali a reći rekli nismo I u leta kovrdžava sa preplanulim licima Pod kapom zelenih dudova za časak zastali […]
Četvrto pismo 1. Gospođo Vineti, sve što sam vam do juče pisao ne uzimajte ozbiljno. Predajem se i vičem: vi ste neponovljivi. Pronalazim vas čak i u travi. To je tamo, levo od mosta, u jednoj kafanici koju je posećivao Prešern. Nabrao sam trave da napravim salatu, ali nisam […]
Treće pismo 1. Gospođo Vineti, još ovo da vam javim, pa vam nikad više neću pisati. Videćete. Sećate li se onog tipa o kojem sam vam pričao da ga sanjam na onom ostrvu ili plaži. Onog što se udavio i stalno me, onako udavljen, imitira kad spavam. Ponovo sam ga […]
Drugo pismo 1. Gospođo Vineti, čudno je ovde. Putovali smo kroz Brogejlove slike, ili kroz onu bajku o Ribecalu. Ne mogu da vam objasnim. Nešto kao moje detinjstvo. Neverovatno. U zoru, pred nama se pojavio grad. Kao u dečjim slikovnicama. Jedna kuća žuta. Do nje maslinasta. pa siva ili terakot. […]
1. Gospođo Vineti, juče sam opet pokušao da se obesim, a posle sam opet odustao. Čitave noći gledao sam otvorenih očiju u tavanicu i voleo onu drugu ženu. Sećam se jedne rečenice iz Dikensa. Početka jednog Dombijevog pisma: – Mila moja, ja sam pas.- Sad znate šta sam. A lepo […]
Piše: Aleksandar Đuričić Znamo da pesnici nikad ne umiru, ali ima još bolja vest: jedan pesnik koji nije među nama celih 29 godina, popularniji je od svih današnjih estradnih zvezda i onih koji se tako osećaju. Profil Mike Antića na Fejsbuku broji oko 400.000 fanova, a nastao je sasvim slučajno, kad […]