Jasan Pogled
Znam, mora biti da je tako: nikad se nismo sreli nas dvoje, mada se trazimo podjednako zbog sreće njene i sreće moje. Pijana kiša šiba i mlati, vrbama vetar čupa kosu.Kuda ću? U koji grad da svratim? Dan je niz mutna polja prosut. Vucaram svetom dva prazna oka zurim u […]
Mi smo se suviše sretali na raskršćima neznanim Mada smo različitim putevima koračali Tinjalo nebo večernje u šiprazima zvezdanim I uvek oblaci ždralova sa prolećem se vraćali. Mi smo se suviše sretali a reći rekli nismo I u leta kovrdžava sa preplanulim licima Pod kapom zelenih dudova za časak zastali […]
Četvrto pismo 1. Gospođo Vineti, sve što sam vam do juče pisao ne uzimajte ozbiljno. Predajem se i vičem: vi ste neponovljivi. Pronalazim vas čak i u travi. To je tamo, levo od mosta, u jednoj kafanici koju je posećivao Prešern. Nabrao sam trave da napravim salatu, ali nisam […]
Treće pismo 1. Gospođo Vineti, još ovo da vam javim, pa vam nikad više neću pisati. Videćete. Sećate li se onog tipa o kojem sam vam pričao da ga sanjam na onom ostrvu ili plaži. Onog što se udavio i stalno me, onako udavljen, imitira kad spavam. Ponovo sam ga […]
Drugo pismo 1. Gospođo Vineti, čudno je ovde. Putovali smo kroz Brogejlove slike, ili kroz onu bajku o Ribecalu. Ne mogu da vam objasnim. Nešto kao moje detinjstvo. Neverovatno. U zoru, pred nama se pojavio grad. Kao u dečjim slikovnicama. Jedna kuća žuta. Do nje maslinasta. pa siva ili terakot. […]
1. Gospođo Vineti, juče sam opet pokušao da se obesim, a posle sam opet odustao. Čitave noći gledao sam otvorenih očiju u tavanicu i voleo onu drugu ženu. Sećam se jedne rečenice iz Dikensa. Početka jednog Dombijevog pisma: – Mila moja, ja sam pas.- Sad znate šta sam. A lepo […]
Piše: Aleksandar Đuričić Znamo da pesnici nikad ne umiru, ali ima još bolja vest: jedan pesnik koji nije među nama celih 29 godina, popularniji je od svih današnjih estradnih zvezda i onih koji se tako osećaju. Profil Mike Antića na Fejsbuku broji oko 400.000 fanova, a nastao je sasvim slučajno, kad […]
1. Moj tata i moja mama nikada nisu imali sedam, deset, jedanaest, ili trinaest godina. Oni su odmah rođeni namršteni i nervozni, sa bezbroj otužnih svađa i sitnih prebacivanja. Oni su, čim su prohodali, počeli da se sapliću. I čim su progledali, odmah su bili kratkovidi. Zato posmatraju život […]
Naknadna čitanja Piše: Miroslav Radonjić Riđi irski cinik i, uz Oskara Vajlda, bez sumnje najveći engleski dramski pisac XX veka, Džordž Bernard Šo, napisao je za pamćenje: „Budite do poslednjeg daha pustolov duha i postaćete kadri da preskočite svoju senku zauvek.“ Baš tako do poslednjeg daha. Poput danas već […]
Prostranstvo jedne tačke Piše: Draško Ređep Bio je to najveći Novi Sad koji se mogao zamisliti. Miroslav Antić U uspavanom i po mnogo čemu jednospratnom gradu kakav je Novi Sad bio početkom šeste decenije, dakle kada je Miroslav Antić u njemu počeo da spava, sanja, piše, lumpuje i […]