Jasan Pogled
Kad najviše, i od svačega, strepim za sebe, najednom, i kao nehotice, neizreciva neka tišina zavlada u meni. Zovem to, iz agonije svoga ja ustrujati u biće. Za dragoceni tada trenutak, sve mi toliko isto bude značajno, koliko do maločas samom sebi ja. Strah me je kočio, strah predodređivao moje […]
Uđem: Drago mi je i tužno kao na jutarnjoj kad onamo svetli Bogomajka, a ja joj na poklonjenje stupam. I milozvučno mi kaže: Ne boj se, u meni zaplavi nebesno i svetlo mi je živeti. Gle, tri listića izvezoh zeleno i plavi cvet da se ispuni dolazak….A Bože, šta joj […]