U septembru dođe lično gospodin Gruber, to jeste Ruchter, da me prebaci na jezero Ammer. Imao sam da se staram o pokrivenom bazenu, da pazim kuću kad nikoga nema. I da ćutim, also. Za ovu kućicu niko ne zna. Ni moja žena, veli. On jeste porodičan čovek, ali poslovi zahtevaju, […]

VI Tako se, gospodo drugovi, obrem u Germaniji-Zapadnoj. Od tada je mnogo vode proteklo. A kako mi je bilo, odgovoriću vam sa onim Grkom Sokratom, koji, izgleda, sve zna: “Lepa li mi života kada bih ja otišao iz otadžbine u ovim godinama pa menjao jednu varoš za drugom i živeo […]

Od kako one novine u varoš stigoše, a bio je već septembar četrdeset četvrte, za mene nije bilo opstanka. Plaža puna Nemaca. Od civila samo izrodi iz opštine. Sav pošten civil kod Zembe. A on me brani, kaže, nije, ljudi, njihov nego naš, znam čoveka. Ništa ne pomaže. Izdajnik, pa […]

Najpre, deca prestala da dolaze. Čovek bi pomislio da će tek sad navaliti. Numera mi skočila. A oni — nijedno. Tek druge nedelje sretnem Koleta, onoga što se pred Komisijom lažno davio. Hteo da štukne. Ja mu preprečim put. Pitam, gde si bre Kole? Što te nema na plaži? On […]

Idućeg jutra, zorom, dignem se i pohitam na železničku stanicu. Novine nam stizale vozom iz Beograda, a ja, razumećete, u kakvom sam stanju bio, nisam mogao iščekati da ih po kioscima i trafikama porazdele, nego sam odmah hteo da vidim šta se za mene piše. A na stanici, psi — […]

Odvezoše me u Kreiskommandaturu, provedoše kroz nekakve silne ko tunele, nikad ih toliko na gomili nisam video, osim ovde, u istražnom Munchenskom, gurnuše me kroz neka debela vrata i zaključaše. Soba mala, sobičak. Disati ne možeš. Prozora nema. Neka rupa, od odžaka valjda, pa i ona premrežena. Zidovi okrečeni belo. […]

IV S večeri, uoči selidbe, grdna me muka snašla. Sutra je trebalo da se oprostim od plaže na kojoj sam proveo skoro petnaest godina. Srastao sam sa ovom mekodušnom vodom, kao što se živ čovek najposle srodi sa svakom nevoljom. Toliko se srodi, da je na kraju i ne primećuje. […]

Naredbu o zabrani kupanja uručiše mi pre podne, a ovo je bilo oko tri posle ručka, ni kupače još nisam stigao da rasturim, kad dođoše dvojica. Jedan sa cvikerima, drugi bez cvikera, sa brkovima ko u Hitlera. Mi iz opštine, kažu. Komisija. Jebi ga gospodine, pomislim. Šta ću, jednom se […]

III Sami ćete priznati da nijedan ozbiljan, čovečanski posao ne može čestito da se obavlja ako nema na čemu. Ne može se biti lekar bez pacijenata, ni pop bez pastve. Može li se biti ministar pravde bez nepravde? Ili sudija ako nema krivca? S druge strane, meni je to, kako […]