Jasan Pogled
Dok sam te čekalaIz revolta sam slavila Novu godinuDošla sam doma po danui nisam gledala vatrometNekom nedostojnom poslala sam da je pao prvi snijeg po travi ispred MimareProdala sam svoju prvu slikui neki dečko mi je u Mesničkoj na jazzu sramežljivo rekao:Izgledaš kao da si iz dvorca izašlaTo me baš […]
Pesnici su …dvorovi usnule inkarnacijekralja i kraljice što skliznušesa lica svakakvih događajau bat njihovih pesničkih korakapo ustrojstvu civilizacije,po advokatima neba koji liče na ptice tame. Pesnici su …dvoboji dveju nepristupačnosti kojise najduže zadržaše na plakatu žudnje. Pesnici …lobanja strasti htela bida preuzme njihove pesme,iz institucija tame izlazekao neškolovani dopisi nebasvakom […]
Zamislitejoš uvek postoje onikoji pišu poezijuneregistrovana sektaosiromašena gordostdruštvo mrtvih pesnika Prerušeniu činovnike i klošareneurotično mrdaju laktomi gužvaju lice rukomna praznim promocijama U jednom njujorškom kafeuKiš nešto poverljivo govorina uho Sontagovoji znam da ova scenaneminovno čekasvoju pucketavu pesmusa istim onim poverenjemsa kojim je Brodskispustio glavupod krilo venecijanske golubice Zorica Bajin Đukanović
I Savremeni pesnici kažu:uzbudljivo je stajati nasuprot gomileNemoj stajati nasuprot gomilenemoj se moliti zidnim časovnicimakoji proriču prošlostzato što si ti prošlosti časovnik koji će doćiZamisli da ova negacijanije imitacija Danila Kiša(iako jeste)zamisli da sam ja vatraa ti drvo breze koje treba s ljubavlju zapaliti II Savremeni pesnici koji koračaju unazad […]
Bolje da si rodila zimu crnu, o mati moja, nego mene.Da si rodila medvjeda u brlogu, zmiju na logu.I da si poljubila kamen, bolje nego lice moje,Vimenom da me je dojila zvijerka, bolje bi bilo nego žena. I da si porodila pticu, o mati moja, bila bi mati.Bila bi sretna, […]
Niko nije mogao da postigne tu plavukao poljski slikar Zdzisław Beksiński. Ona se dobijala kao ekstrat otrovasa zidova gasnih komora. Kosta Kosovac
Osećam nešto kao sto godina samoćeIznutrica mi gubilište gde nade u punom cvatu mrtve padajuRatuje besmisao sa semenom u ruci.Srce je golo siroče večito oguljenih kolenaIz čijih rana viori bela zastavaAgios! Agios! Agios!Slava mrtvimaMuka živimaNašao sam mestoGde se Irod i Hristos plodonosno družeTo jalovo otkrovenje sam ja. Una Radović
Čovek,isturen u ideji neba kao registar bola,opipava ga srodnost bola i haosa,iznedre ga tektonski poremećaji reči navisoravni bitaka, smisla, opstanka. Čovek,priklješten između dve ideje o životu i smrti,opasač tame ga steže predviđajući isturenu poziciju reči sloboda.Juriši podnevlja, vekova, padova, moraga sažimaju u sebe.Ustanci reči, vekova, brazdi našeg govora se slivaju […]
Ja toliko nisam voljela sebe da je umjetnost što me već odavno nisu našli ispod nekog mosta Razdvojenu od svijeta Kakva sam uostalom i bila Možda stvarno nije važno koliko si puta umroNego koliko puta si plakao od sreće što si živ Ja sam se tražila do zla boga neumorno […]
Ako tražiš put u moju dušuodvedi me moru olujnom. Ondje ćeš vidjeti otkrit život mojkao razvaljen hram; moju mladostsmokvama ograđenu visoravan.Moja bedra: drevnu tužaljkuradi koje poganski bogovikleče na koljenima. Pred morem, kao pred smrću, nemam tajne.Zemlja i mjesec postaju moje tijelo.Ljubav presađuje moje misliu vrtove vječnosti. Vesna Parun