Jasan Pogled
Ja toliko nisam voljela sebe da je umjetnost što me već odavno nisu našli ispod nekog mosta Razdvojenu od svijeta Kakva sam uostalom i bila Možda stvarno nije važno koliko si puta umroNego koliko puta si plakao od sreće što si živ Ja sam se tražila do zla boga neumorno […]
Ako tražiš put u moju dušuodvedi me moru olujnom. Ondje ćeš vidjeti otkrit život mojkao razvaljen hram; moju mladostsmokvama ograđenu visoravan.Moja bedra: drevnu tužaljkuradi koje poganski bogovikleče na koljenima. Pred morem, kao pred smrću, nemam tajne.Zemlja i mjesec postaju moje tijelo.Ljubav presađuje moje misliu vrtove vječnosti. Vesna Parun
Ja sam Silvijina prijateljicaSilvija voli savršene stvarizbog savršenog osmehaostala bi na ivici njegove senkei njeni muškarci su savršenine bih se usudila da ih sanjamniko nas nije video zajednoto je čar našeg prijateljstvavolimo senovite hladnjakei noćni čaj sa par kapi leta Silvija je biće puno mastilai njen muškarac ima zadatakda bude […]
Kada sam prvi putnakon tvog ozdravljenja jeo čorbu iz činije u kojoj si držala lekove bilo je neminovnoda ću je preliti. U mojoj svestibila je tako duboka. Kosta Kosovac
Aprilsko predvečerje,spustilo mi se, nježno, u krilo,utoplilo tren-sivilo. Osjećam dah –rijeke, travke, lišća.Povjetarac, ples sa kosom,lepidoptera pogled. Čitam Bodlera.Šapućem stihove.Kraj. Mogu li da ti kažem,Šarl, da traga tvog togproljećnog dana,kad ču tiho Albatrosa,ne upoznah, koračaji moji,bili bi,drukčiji. Branka Blagojević
Čitaoče, kada ocenjuješ lepotu nekog dela budi pažljiv. Jer na primer: mi zamišljamo klasičnu grčku estetiku kao beli mermer na pozadini plavog neba. A antičke skulpture su bile šarene, njih je ispralo vreme. I njihova belina tek je proces propadanja. Kosta Kosovac
Kakosamojoš uvek lažui u svojojdevedesetoji odlažusebismrtdok ne postanelegenda. Svet je stavljenu rukepuneflekastaracaranoranilaca. Slojevitamoći naborinjihovestarekožepreziruglatkoću. Mi, međustarcestavljeni,grizemonoktedo nervai višene rastemo. Tvrdokorni,mudrai dobrostivioni opstajuu svom asketizmui nadživećenas uskoro. Ginter Gras
za Milutina Petrovića Bila je to zimska promocija proturio je glavu kroz naslov svoje knjige a ja sam pomislila O Ostoja Olim Ogledalo Onda smo sišli u prethrišćansku katakombu gde smo dahom mogli da ispisujemo nestašne poruke oglasio se egzistencijalni koncept hraniti se smejuljenjem i nadom da će večernji […]
Ja nemam jezikKada pričam miješa mi se riječki naglasak s čistim književnim koji se govorio doma zbog kojeg sam uvijek bila pozvana da čitam na satuI zbog kojeg mi je jedan mamlaz u osnovnoj školi rekao da sam vukovarsko smeće Ja se šalim na srpski, bosanski i slavonskiTako pijem i […]
A ja se budimsvakog jutranova…. I Uprežem se u kaiševejutra Onda vučem svom snagomda dovučemdando kraja Pa skinem sa sebesve teretei lebdim visoko čak ispod plafonagde jenajtoplije II Ne znam kud hrlimali mape su mi ispisanena dlanovima Držim se tih putevaa glad me vučeda skrenemu zaraslo i divlje Da se […]