Sve što znaš o meni suSlovaNanizana na tastaturi telefonaMisliIzbačene u etar bez mnogo razmišljanjaPorukeUpućene izmišljenim prijateljima PodrugivanjaI dodvoravanjaI samo jedan mali prozor na vrhuSa koga se ne smeši ničije liceVeć samo ukrštene linijeKao boreIli kao dlanKoji ti pružam Aleksandra Leković U Beogradu, 2020.
Tag: poezija
Vetar, maske i lišće
Udara na prozore pećine, Svetinjom je prijatelji zovu Ja sam gore i slušam kako pucaju Rešetke I prozori za njima. Udara na tabane za tabanjanje Šetanjem ga prijatelji zovu Ja sam dole, i gledam kako se kotrljaju Lišće I maske među njima. Maske. I lišće među njima. Marko Jovanović
Kada su mi javili da odlaziš
Kada su mi javili da odlaziš,Ja sam vešto uskočio u tvoj levi džep i mene da poneseš..Nije baš bilo prostrano, naša soba u umetničkom stanuali šta da se radi. Umetnički život je težak! Uživam u otkucajima tvog srca, mnogo su jaki.Nas dvoje smo uvek bili različiti..Desno i levo, baš kuca! […]
Jaša Grobarov – Odričem se
Odričem se tmine što me prekriOdričem se nauke o lepome boluStihova u krvi bolova u mesuOdričem se svega što naučih s mukomSvojih prvih reči kazanih u praznoI bogatstva bedeKad ulazim u travu odričem se tragaKroz veliku zemlju prolazećNe poznajem više bolest što me snađeU teškome snu na početku snageIstrošen odlazim […]
Ernesto Kardenal – Blagosloven je čovek [Antologija svjetske poezije]
Psalm 1 Blagosloven je čovek koji ne zna lozinke Partije i ne prisustvuje mitinzima i ne sedi za stolom sa gangsterima ni sa Generalima u Ratnom Savetu Blagosloven je čovek koji ne špijunira svog brata i ne potkazuje školskog druga Blagosloven je čovek koji ne čita reklamne objave i ne […]
Zašto pišem
za Muhameda Abdagića Prošetao me otac kroz čaršiju U prvom đačkom odijelu Među jošaničkom sirotinjom – Među jednakima Srete nas tad Abdagić Muhamed A moj mu je otac znanik Posramih se odijevke očeve I odmaknuh se Od njega – Bezdan taj Između oca i mene Udolmit mogu samo knjigama (1990-2020) […]
Šta su mrtvi nama
Moja druga nana Nena bila jeKao čovjek neustrašljivaI pravedna Kad bi me povela na Turbe Da palimo svijećeGovorila je: Ja kadgod dođem vi spavate Bilo me sram Hodeći kroz grobljeDa pitam a šta su mrtvi nama Šaban Šarenkapić (2020)
Mi pišemo poeziju razdragani
Mi pišemo poeziju razdragani I stavljamo zareze i tri tačke Poneke crte između međ-reči I stavljamo tačke. Mi pišemo poeziju razdragani Davno smo pisma zaboravili Da pišemo Samo odgovore na već poslata. Nismo. Mi pišemo poeziju razdragani Jer nam se učinilo da će ona pomoći Pomaći nas od krvlju ispitanih […]
Voda je odnela sve
Bujice su tog jutra Odnele sve mostoveNanele muljPočupale drveće Zemlja ne upija krvKletve i tajne Zatvaraš oči licemPrema nebuOvo se ne dešavaOvo nije Amazonija Voda je počela Da ulazi u čizmeVoda je pokucala na prozorIspunila celu kuću Zasela u tvoju foteljuProgutala tvoje knjigeIspušila tvoj duvan Komšije preko reke su čuleKako […]
Oči naše
Po dva u glavi, ponaosob Na parove razbroj se Prvo drugo levo desno Čitaju sa leva na desno Sa desna na levo Odozgo na dolje Iz dolje na gore Neke oči čitaju šahovsku partiju Neke oči čitaju retku pticu dje leti Neke čitaju semafore Neke čitaju psa gde vrti repom […]