Jasan Pogled
Oni ne spavaju mirno Niti su sanjali Niti su dozvolili Sebi, niti svojim ženama Debeloj deci Da budu nešto do. Oni ne jedu Već se hrane Rukama i ustima I maštaju o čačkalici. Dišu kao i mi To je jedino što delimo Ta opšta mesta Vazduh i autobuska stajališta Struju, […]
Za sada, nije pao sneg. Holden se pita zašto su barice tu? Koji im je đavo? Za sada, prevlake na ljudskim licima, zovu maske sa malo glicerina. Naše glave. Prazne jesu. Pitaj narkomana za kesu. Kaže ima u džepu. Naše glave prazne jesu ali barem naše su. Tupina godine krati […]
Na kozjoj stazi se pare Majmun i majmunica Oko njih vrbe vetruju U dogovoru sa smrћu. Ima dvoje sigurnih. Pored reke, Uz naknadu ispod vode Truju svoju svakodnevnicu Upravljaju sami sobom ali ne samoupravljaju Da mi je da se podvedemo pod vodu Da čujemo zvuk vrba. Marko Jovanović O autoru: […]
Kad god vjetar zapuše, za ruku te čvrsto stisnem i preplašim se. Ne primjećujem da mu podmećeš leđa. Nikada nisam razumio značaj leta, ali s tobom pošao bih. Zašto me ne pitaš, ostaje neodgovoreno. Možda riječi odnosi vjetar pod oštro kamenje. Možda se tako netko sveti mojim dvojbama da za […]
Gromovesniče, da li te bole noge Što ti nesrećnici (bestidnici) odsekoše testerama Kojim srušiše tvoje kumire? Gde su ti suze patnje I koju zemlju sada One natapaju? Nisi ni glasa pustio Kada su te sakatili I u smrt terali, U dolinu zaboravljenih bogova. Zašto? Zašto se nisi osvetio? Da li […]
Ako postoji tako lijepa riječda se to osjećanje opišeu jeziku hebrejskome u mome bi jezikusročio to ovako ahavat hinam* je kadate majka voliiako joj svaku zoruna um padnešnesposobannepokretandok se gibaš po parketukao ribana suhom to je kada do u akšampjesnik sniva kvačice slovapriziva iha napolju udarajuzvonaod obližnje saborne crkvei uče […]
Njemci nemaju ukusa Kad se oblače za predstavu Ali žele da ubodu žanr Crveno i ozbiljno Karirano i smiješno Teksas interaktivno Odijelo s tragedijom Za farsu ne znam Vidim ih gole Vidim ih mršave i bez krpe Pisci nemaju para Ni kad najbolje pišu Jer ih na ulici sjeku reckavim […]
Ništa mi drugo ne ostaje no da napišem pesmu. Da ostanem pošten prema sebi, da Kada je težina preko leđa jača nego što su ona Onda mi ništa drugo ne ostaje. Ne ostaje mi čak ni nešto para u džepu, tek Sutra za hleb i možda pavlaku ili jogurt […]
Sestra ne koristi kašiku nikad Uvijek prstima nimet Umače u tanjir Svakad joj ne pretekne Ni hljeba ni smoka – I stalno je gladna To nisam naučio Iza mene Na sofri vazda Po koji zalogaj ostane Ona kaže – tuđa nafaka Ali ja ne znam da se Od toga ikad […]
Ja, Bertolt Breht, potičem iz crnih šuma. U gradove me je donela moja mati Dok sam joj u utrobi ležao. I hladnoća šuma Sve do smrti će u meni potrajati… 2 U asfaltnom sam gradu kao kod kuće. Od samog početka Dobijam mira i svete vodice koliko mi volja: Novina. […]