Jasan Pogled
Tiši od tihog glas je tvoj,modrija od neba tvoja je kosa,a ti si ganutljiva kao prolaznost i sve se tvoje rađa iz neprimjetnoga.Iz neprimjetnoga ljubav tvoja,i čežnja srca umiljatog,i svaka riječ tvojakao znamen svijeta rascjepljenau neutješnosti tvojih očiju. Patrik Weiss
NoćiPortorika Stigla jeurna Ženepredgrađa Iz Katanja Rumomisprskanakost Dušan Mijušković
Moja depresija voli da izađe u šetnju,šepuri se kao pauni stavlja mi šake na oči,a šake su joj toplei lako me prevare,poznate su i mirišu na limun,a vi se pitate otkudpaunu šake –moja depresija je mitsko biće –koje nudi bijegod poznatog,pola paun,pola čovjek,odsad i dovijek. Moja depresija mi plete džempereu […]
za Marka Srenda Kada je ušao u prostoriju vitak i veoma visok svetlost je postala sivo-srebrna izgovorio je „poum“ produžavajući glas „o“ koji se skotrljao do vrha moje cipele knjigu iz koje je čitao držao je levom rukom dok se desna kretala po vazduhu najlepša ruka koju sam videla […]
Zaselak pust lipe toče tosku Devojčica stopalima gazi bubamare Gleda nepokretna majka iz naslonjače Beli se vezir Seljanka muze Biće nevreme Prolaze vozovi pored Odese zemlje lilihipa Otvara se carstvo nara Sabahudin broji korake Marta ona sumnja izlazi u noć Imitira svog Jevrejina Sabahudin dodiruje zanoktice Žitnica Zanosi je […]
laži baroka Plesalište u gradu Ur, u Međurečju. U razlivenom vrtu, u siluetama rokokoa. List, potonuo u zalazak,pada na jagodice.Nevesti.Ona je iz Kampanje!Doplivala je gola do narandže. Miriše njena raznobojna plava. U ushićenosti, zaboravila bi – na plesalište. Dopala bi se gola od narandže, sa najtišom melodijom kineskih […]
Posmatram gluvoneme kako podzeman razgovor vode I kako su im ruke umorne od reči što iz šaka žele da se oslobode I kako treba iskazati sebe al je arhitektura ruku skromna I kako je pokret kratak a misao ogromna. Kosta Kosovac
Vreme mi oblikuje telo utiskuje linije širi kožu dodaje naslage… igra se glinom i bruši oštre delove Vreme posluje po mom telu podiže pritisak smanjuje otpornost skraćuje dah… polako odustaje od krupnih popravki i čeka ozbiljan kvar Vreme mi rovari po mozgu krade sećanja ubacuje prinudne radnje širi strah od […]
Umem pomalo da ronim na udah Spustim se ispod linije pređem granicu ka tišini Kad suzbijem strah koji me vuče na gore I dozvolim vodi da me pritisne svojom mekom težinom Na sekundu osetim da sam uspela da se sakrijem od neprijatelja koji me vreba još iz partizanskih filmova Aleksandra […]
za Čarlsa Simića I tako punoća se opet obznanila preciznije zaškripala je nepodmazana šarka osmeha Gost je ličio na starog rimskog boga kom su od grljenja skrojili togu nasumične veličine konfete su sipile po licima ali on je znao za tu mogućnost pa je govorio stihove nisko spuštene brade […]