Jasan Pogled
U nespokoju, k’o u crnom zamku Znaj samče, Preduboka je škrinja života Teški sarkofag, Koji dijele prokleti i blaženi. Znaj, da mi što idemo Mrtvačkim hodom Pod olujnim brijezima bivstva Dok nam nad čelima lebdi Crno Nosimo samo sne I jedni druge čuvamo ljubavlju I darujemo pjesmom. Danilo Đurica
Vetrovi jasno pokazuju pravac a u dvoranama nalazimo mesto. Na pocepanom platnu, ovom upravo pred nama, smenjuju se neme figure. Kada se ogledamo u očima grotesknih uvaljivača, utiskuju nam ostatke sna i naročitog besa koji projektuje čudesnu nesreću, i poneku srčanu manu. Naše nebeske zablude, stvaraju sveobuhvatnu sliku beznačajne matematičke […]
Margarin i tv serija i kaladont ikiseli kupus i čekić i budilnik ičarape i kolonjska vodai dinamit…Ono što je sigurnou ovomejetoštouvek možeš odustati.Kičma i činelai bele pantalone inokti i nokti i nokti iantilopa i oklopna kolai mirno more i…Prostotreba samoizabrati načinnakoji odustaješ.Upaljač i travarica i ludaci ibenzin i spajalice i […]
Tog letnjeg lepog podneva vozili smo bicikle desetak kilometara od grada terali ih kao što se šibaju konji pred nekom velikom nevoljom ona na svom nežno plavom ja na užarenom crvenom gotovo paklenom dvotočkašu putnici u svojim vrelim i brzim limenkama automobilima mahali su nam zavideći nam našoj slobodi glinenom […]
Zaljubio sam se.I nije mi do opisivanja.Jebo predele i pejsaže ijebo ljudske osobine ipisanje o tome. U koga?Ne znaš je.Kad?Sinoć.I kako si?Stalno sam žedan,pijem kiselu vodui život mi nije bogznaštai očajavam al’ ne brine me neizvesnost,jebo sutrašnjicu i jebo sekiraciju,sve životinje očajavaju,to se mora,znam to,ne znam samo za biljke. Srđan […]
Gorka septembarska predvečerja Srca obgrljenog krivicom, Košmarne noći beskičmenosti. Jutra dolaze U teškim okovratnicima samoće. Valjano je bolno živjeti, Tuđinski, prazno, vratolomno Bez pjesme i prijatelja. Danilo Đurica
nalazim se na korak od vrtloga četvrte dekade buduće godine kao lopov tiho ukrašće moju mladost stare želje su kremirane poklonio sam ih zaboravu osećam virus mediokriteta kako naglo metastazira jaram postaje gorak a breme postaje sve teže i teže ono najlepše je prošlo […]
Stežem oči da ne zaplačem u nekoj sobi, hiljadama kilometara daleko, pored osobe koja me ne poznaje. Vuk Begović
Dogorjela su Naša otrovna sopstva. Umobolno duše miruju U potpalublju crne galije. Iz nijeme pustoši dolazi nam bogotražitelj, Kao anđeo. Poprimajući oblik nemoćnog . Srcu bola pjeva nedirnutna jesen. Klonula su draga lica, Zasićena i okoštala. Grobarska bratstva U grimiznom oku Nose jedno poznanje : Sve najprije mora da […]
Drugo pismo 1. Gospođo Vineti, čudno je ovde. Putovali smo kroz Brogejlove slike, ili kroz onu bajku o Ribecalu. Ne mogu da vam objasnim. Nešto kao moje detinjstvo. Neverovatno. U zoru, pred nama se pojavio grad. Kao u dečjim slikovnicama. Jedna kuća žuta. Do nje maslinasta. pa siva ili terakot. […]