Tag: poezija

Art

Uprste

Sa telom za ruku podruku sa telom ukorak uprste u crvenoj cipeli od reptila sa telom koje žudi za toplim crepom pod santom lica davljenika Sa telom u musavom kupeu i fotografijom grada sa hrbatom mosta koji je odleteo u nebo sa telom kod reumatologa sa utrnulom nogom tela sa […]

Art

Təˈdeɪ

Danas je dan za odavanje pošte pokojnicima. Vlažni trotoari izdišu jesenji vonj koji miluje nozdrve i evocira davnašnje momente. Danas je dan za melanholične-solo terapije u vidu šetnje uz okolni prizor, koji svaki put iznova nastaje, da bi ubrzo potom iščezao. Danas je dan za nonšalantno kupovanje knjiga. Danas je […]

Art

Silvi i ja

           Ne brini Silvija uspevam da čujem kako vežbaš noćno škrgutanje zubima tu u zimskoj tami smešten je slušni aparat za hroničnu gluvoću sveta Van košnice i gnezda između nepodnošljivih tri i četiri pre svitanja prodre zvuk sličan povlačenju noktom po oknu Tad čekić nakovanj i uzengija zbunjeno zavibriraju u […]

Art

Sjeverna Koreja

Pih, valjalo bi da raj stvarno postoji. Da goli na nebu pijemo kafu, brišemo se kišnim oblacima. I biramo po kojoj ćemo zemlji da pišamo. I ne izaberemo Crnu Goru, jer nam je ispod nivoa. i kažes:” jebi se Sjeverna Korejo”! Svi bi znali da mislimo na Crnu Goru. Samo […]

Art

Sat ili dva

Presečen je svet na pola Uzduž I računamo gde su juzi gde su severi I u tuzi Popreko se Rađa merodavna sekunda Koja se pita, da li sam jedna iliDve. Marko Jovanović

Art

Kada ostarim

 Kada ostarim                          za Dženi Džozef Kada ostarim nosiću firmirane farmerke spuštenog struka iako struk neću moći lako da odredim čitaću spamove one o milionima ostavljenim nepoznatom obnovivši veru da se čuda događaju uzimaću uzorke iz luksuznih parfimerija i njima mazati čukljevita stopala Kada ostarim nosiću sećanja na reciklažu i […]

Art

Priznajem

Jesam, da, to sam ja. Priznajem! Bez kape i šešira – sam bačen ovdje. Izgubljen. Loš, zao, štoviše oduran. Lažno skroman. Ofucan. Prekomjeran. Bolestan. Odan kao kurva. Popustljiv porocima. Pokvaren, da, to sam ja. Jesam. Priznajem! Usamljen, razočaran. Depresivno ravnodušan. Kažem, samome sebi kriv. Hodač po ivici, no nimalo hrabar. […]

Art

Večna kuća

Iza žutog oblaka je moja večna kuća.Tamo je drveće crno, crno mu je lišće.Šuma sva crna je, a opet sjajna. Svaki cvet plam je sam i krzna leopardasjajnija su od zvezda.Šare na zverima upile su svu svetlost kosmosa.U mojoj večnoj kući noći nema. U njenom središtu je bezvremeni hramOd krilatih […]