Čovek koga ništa i ne bolinema razloga da piše. Netaknuta pomorandža miris nema.Tek kad u nju nokte zariješzamiriše. Kosta Kosovac
Tag: poezija
Uprste
Sa telom za ruku podruku sa telom ukorak uprste u crvenoj cipeli od reptila sa telom koje žudi za toplim crepom pod santom lica davljenika Sa telom u musavom kupeu i fotografijom grada sa hrbatom mosta koji je odleteo u nebo sa telom kod reumatologa sa utrnulom nogom tela sa […]
Təˈdeɪ
Danas je dan za odavanje pošte pokojnicima. Vlažni trotoari izdišu jesenji vonj koji miluje nozdrve i evocira davnašnje momente. Danas je dan za melanholične-solo terapije u vidu šetnje uz okolni prizor, koji svaki put iznova nastaje, da bi ubrzo potom iščezao. Danas je dan za nonšalantno kupovanje knjiga. Danas je […]
Samo želim nekog da rasklopimo traktor mog oca u tišini
ja sam šmeker-devojka imam perorez u džepu i žice u brushalteru stavljala sam srce pod hipoteku htela da gradimo dom sad nisam sigurna da li me je iko od tih ljudi voleo ali pustila sam prošlost da to i ostane ja se, tata, prva probijam kroz sneg i cvetam, kao […]
Jedan minut je dovoljan za stid [Tema: Valjarević]
Tog dana nisam odoleo piti od bundeva. Pojeo sam jedno parče. Popio čašu vode naiskap. Podrignuo dvaput. Jezik mi je bio lepljiv, samo lepota i istina. I titraji i treperenje. Neke stvari ću da zaboravim od svega ovog, neke ću da zapamtim. Tog dana sam ustao rano ujutru, lako se […]
Silvi i ja
Ne brini Silvija uspevam da čujem kako vežbaš noćno škrgutanje zubima tu u zimskoj tami smešten je slušni aparat za hroničnu gluvoću sveta Van košnice i gnezda između nepodnošljivih tri i četiri pre svitanja prodre zvuk sličan povlačenju noktom po oknu Tad čekić nakovanj i uzengija zbunjeno zavibriraju u […]
Sjeverna Koreja
Pih, valjalo bi da raj stvarno postoji. Da goli na nebu pijemo kafu, brišemo se kišnim oblacima. I biramo po kojoj ćemo zemlji da pišamo. I ne izaberemo Crnu Goru, jer nam je ispod nivoa. i kažes:” jebi se Sjeverna Korejo”! Svi bi znali da mislimo na Crnu Goru. Samo […]
Sat ili dva
Presečen je svet na pola Uzduž I računamo gde su juzi gde su severi I u tuzi Popreko se Rađa merodavna sekunda Koja se pita, da li sam jedna iliDve. Marko Jovanović
Kada ostarim
Kada ostarim za Dženi Džozef Kada ostarim nosiću firmirane farmerke spuštenog struka iako struk neću moći lako da odredim čitaću spamove one o milionima ostavljenim nepoznatom obnovivši veru da se čuda događaju uzimaću uzorke iz luksuznih parfimerija i njima mazati čukljevita stopala Kada ostarim nosiću sećanja na reciklažu i […]
Priznajem
Jesam, da, to sam ja. Priznajem! Bez kape i šešira – sam bačen ovdje. Izgubljen. Loš, zao, štoviše oduran. Lažno skroman. Ofucan. Prekomjeran. Bolestan. Odan kao kurva. Popustljiv porocima. Pokvaren, da, to sam ja. Jesam. Priznajem! Usamljen, razočaran. Depresivno ravnodušan. Kažem, samome sebi kriv. Hodač po ivici, no nimalo hrabar. […]