Jasan Pogled
Isto takolaganokako sam skliznulapod površinudanavraćam se sa dna samo jeu ovom smerusve bolnijei težeza podneti Lavež psahuka avionašto nadlećunaše nepostojeće stvarnostii bol u ramenuštoizaziva mučninu sve je natopljenovlažnom toplinomove noći Klizim kroz slojevesvestiuzaludpokušavajućida opetzaronimu toplu sigurnostsna Aleksandra Leković
Te sandale je kupilana trgu Orlandoza pravu sitninugotovo da su joj poklonjeneonda ih je obulabez otkopčavanja koštane kopčei skoro poljubila lak letnji danto je zato što su plutanei što su boje suvog peskanema drugog objašnjenja Sandale su je odvelepravo do njeganosio je kao i običnolaneno odeloi ruka mu je bila […]
Pleši, Modesty, pleši,iza tebe su godine ružičastog logoraduge, osamljene šetnje preko rubova gradai tisuće ljeta prepunih knjiga po krevetima. Na jedrenje ponesi samo šalicu čajadalekozor i sredstvo koje brišesvako suvišno sjećanje na putu. U sjenci agave koja raste na broduu dugim noćima na otvorenom, osluškujkako gube se zvukovi svijeta. Našla […]
Iz kog to izvorakoje dubinekog mrakaizvire ta žica Nepogrešivi osećajšto se kao topao dodir dlanaširii prenosi Sa nje na menei opet na novu njui okolona moje po krvii u dubinu Do ko zna kojena početkušto nam ni znanje ni osećajne dopiru do nje A koja je nekad davnopoverovalada je baš […]
Kada ponoćni časovnici rasipajuvelikodušno vreme,otići ću dalje nego Odisejevi najbolji veslačiu predeo sna, nedostupanljudskome sećanju.U tome potopljenom predeluotkupljujem stvari koje nisam potpuno razumeo:trave iz jednostavne botanike,nešto raznovrsnije životinje,dijaloge sa pokojnicima,lica koja su u stvari maske,reči veoma drevnih jezikai ponekad stravu nesravnjivusa onom koju nam može pružiti dan.Biću svi ili niko. […]
“Tako da znaš…da ne zaboraviš..”govorila je u telefonpuna nadeda taj nekoneće zaboravititu važnu, važnustvar A u meni je još dugoodzvanjao taj glasi pitala sam seda li ti znaši da li ćeš zaboravitida smo samo zajednoceli i da sesve ono unutrau meniuskomeša i cvilikad nisi tu Aleksandra Leković
U mahali na krov koji prokišnjavaStavili su vrataOdozgo gledajući ihDeluje ko da čekaju nebeskog gosta A kad im padne kišaOd kapi čini se da neko neumorno kucaI da ne zna šta je red i da ne zna Šta je dosta. Kosta Kosovac
Kada se rodimbiću pisac u Japanuimaću svoje večeri čitanjau knjižari Đunkudo šjoten Čitaću lagano i razgovetnoonako kako to zahtevaritam zapisanogi svako čitanje ćebiti posvećenoodabranom licu u publici Oni koji ne buduimali novca da virnuu moju krletkumoći ćeza nekoliko sati stajanjada utole glad Kada se rodimbiću carveć sam počeo da štedimza […]
Ti i ja,u pljuskujedemo badem,po smoli ,usoljenu ribu,preko usana Ti u hulahopkamapružaš ruke,držećibokore ljuskijabuka Jutro je ogrezlou soli Vučeš prstpo tanjiru. Zrikavci zriču. Dušan Mijušković
Ne odazove li se nitko tvome pozivu, Idi sam, (ne boj se) Idi sam, prijatelju moj. Ne želi li nitko s tobom razgovarati, O moj nesretni prijatelju, Ne obraća li ti se nitko, Okreću li svi glavu od tebe u strahu, Ogoli dušu svoju i kaži što ti je na […]