Jasan Pogled
Kada ostarim za Dženi Džozef Kada ostarim nosiću firmirane farmerke spuštenog struka iako struk neću moći lako da odredim čitaću spamove one o milionima ostavljenim nepoznatom obnovivši veru da se čuda događaju uzimaću uzorke iz luksuznih parfimerija i njima mazati čukljevita stopala Kada ostarim nosiću sećanja na reciklažu i […]
Jesam, da, to sam ja. Priznajem! Bez kape i šešira – sam bačen ovdje. Izgubljen. Loš, zao, štoviše oduran. Lažno skroman. Ofucan. Prekomjeran. Bolestan. Odan kao kurva. Popustljiv porocima. Pokvaren, da, to sam ja. Jesam. Priznajem! Usamljen, razočaran. Depresivno ravnodušan. Kažem, samome sebi kriv. Hodač po ivici, no nimalo hrabar. […]
Iza žutog oblaka je moja večna kuća.Tamo je drveće crno, crno mu je lišće.Šuma sva crna je, a opet sjajna. Svaki cvet plam je sam i krzna leopardasjajnija su od zvezda.Šare na zverima upile su svu svetlost kosmosa.U mojoj večnoj kući noći nema. U njenom središtu je bezvremeni hramOd krilatih […]
Pesnik u svom duhu mora biti ženaMisao da mu je toplaDa ožeže siviloDa osvešta pakaoPesnik mora da bude majka svih stvariDa njegov jezik bude biblija za osakaćeneDa je veliki k’o mrav i mali k’o planinaStih da mu je i birtija i crkva otvorena za izgubljeneAko ne zna sebe da rasečeDa […]
Isto takolaganokako sam skliznulapod površinudanavraćam se sa dna samo jeu ovom smerusve bolnijei težeza podneti Lavež psahuka avionašto nadlećunaše nepostojeće stvarnostii bol u ramenuštoizaziva mučninu sve je natopljenovlažnom toplinomove noći Klizim kroz slojevesvestiuzaludpokušavajućida opetzaronimu toplu sigurnostsna Aleksandra Leković
Te sandale je kupilana trgu Orlandoza pravu sitninugotovo da su joj poklonjeneonda ih je obulabez otkopčavanja koštane kopčei skoro poljubila lak letnji danto je zato što su plutanei što su boje suvog peskanema drugog objašnjenja Sandale su je odvelepravo do njeganosio je kao i običnolaneno odeloi ruka mu je bila […]
Pleši, Modesty, pleši,iza tebe su godine ružičastog logoraduge, osamljene šetnje preko rubova gradai tisuće ljeta prepunih knjiga po krevetima. Na jedrenje ponesi samo šalicu čajadalekozor i sredstvo koje brišesvako suvišno sjećanje na putu. U sjenci agave koja raste na broduu dugim noćima na otvorenom, osluškujkako gube se zvukovi svijeta. Našla […]
Iz kog to izvorakoje dubinekog mrakaizvire ta žica Nepogrešivi osećajšto se kao topao dodir dlanaširii prenosi Sa nje na menei opet na novu njui okolona moje po krvii u dubinu Do ko zna kojena početkušto nam ni znanje ni osećajne dopiru do nje A koja je nekad davnopoverovalada je baš […]
Kada ponoćni časovnici rasipajuvelikodušno vreme,otići ću dalje nego Odisejevi najbolji veslačiu predeo sna, nedostupanljudskome sećanju.U tome potopljenom predeluotkupljujem stvari koje nisam potpuno razumeo:trave iz jednostavne botanike,nešto raznovrsnije životinje,dijaloge sa pokojnicima,lica koja su u stvari maske,reči veoma drevnih jezikai ponekad stravu nesravnjivusa onom koju nam može pružiti dan.Biću svi ili niko. […]
“Tako da znaš…da ne zaboraviš..”govorila je u telefonpuna nadeda taj nekoneće zaboravititu važnu, važnustvar A u meni je još dugoodzvanjao taj glasi pitala sam seda li ti znaši da li ćeš zaboravitida smo samo zajednoceli i da sesve ono unutrau meniuskomeša i cvilikad nisi tu Aleksandra Leković