Proleće (7) XL Bojim se da prerano otkrijem poslednje adute. Igram u suviše veliki ulog da bih mogao da rizikujem. Rudolfu sam odavno prestao da podnosim izveštaj o toku događaja. Njegovo držanje se uostalom promenilo od nekog vremena. Ljubomora, koja je bila dominantna osobina njegovog karaktera, ustupila je mesto izvesnoj […]

Proleće (6) XXXIII Toliko zvanična istorija. Ali oficijalna istorija je nepotpuna. U njoj postoje namerne praznine, duge pauze i prećutkivanja, u koja se brzo smešta proleće. Pokriva ona brzo te praznine svojim marginalijama, lišćem koje se sipa bez broja, raste prestižući se uzajamno, obmanjuje koještarijama ptica, nesuglasicama tih krilatih stvorenja […]

Proleće (5) XXX Posle dugog dvoumljenja ispričao sam Rudolfu događaje poslednjeg dana. Nisam mogao duže da čuvam tajnu koja me je raspinjala. Lice mu je potamnelo, viknuo je, prebacio mi da lažem, najzad je eksplodirao otvorenom zavišću. Sve je izmišljotina, najčistija izmišljotina, vikao je trčeći s podignutim rukama. Eksteritorijalnost! Maksimilijan! […]

Proleće (3) XIV Svaki dan u isti sat prolazi alejama parka Bjanka sa svojom guvernantom. Šta da kažem o Bjanki, kako da je opišem? Znam samo da je upravo u čudesnoj slozi sa samom sobom, da bez ostatka ispunjava svoj program. Srca stegnuta od duboke radosti vidim svaki put iznova […]

  Proleće (2) V Taman, strastan, pun okorele ljubavi primao sam defile tih stvorenja, države koje su marširale, sjajne pohode, koje sam video u intervalima, kroz purpurna pomračenja, ogluveo od udara krvi, koja je bila u srce po taktu tog univerzalnog marša svih naroda. Rudolf je propuštao pred mojim očima […]

Proleće (1) I Ovo je istorija jednog proleća koje je bilo istinitije, više zaslepljujuće i bleštavije od drugih proleća, koje je prosto ozbiljno shvatilo svoj doslovni tekst, taj nadahnuti manifest, pisan najsvetlijim, prazničnim crvenilom, crvenilom poštanskog laka i kalendara, crvenilom olovke u boji i crvenilom entuzijazma, krasuljkom srećnijih telegrama odande… […]