Jasan Pogled
Hvala Bogu pa nisam pročitao razarajuću kritiku Muzilovog nedovršenog romana od 2000 stranica – „Čovek bez osobina“, koju je napisao Marsel Rajh-Ranicki. Svaka kritika Rajh-Ranickog upućena Muzilovom monstrumu je tačna, ali je nevažna u odnosu na značaj ovog izuzetnog dela. Završio sam sa njegovim čitanjem juče, na stogodišnjicu izbijanja rata […]
Dve priče, »Savršenstvo ljubavi« i »Iskušenja smerne Veronike«, pod zajedničkim nazivom »Sjedinjavanja« Robert Muzil (1880–1942) objavio je 1911. godine. Posle uspeha koji je postigao prvom knjigom »Zablude pitomca Terlesa« (1906) ovo svoje drugo delo pisao je pritisnut mnogim životnim nedaćama s kojima se kao »slobodni književnik« sve više suočavao. Bezuspešno […]
Raspeće je slika (ikona) koja uliva nadu. Tako bi moralo biti. U protivnom priča gubi smisao. Bog koji je rođen, raspet, koji vaskrsava, samim svojim (bogočovečanskim) bićem, On predstavlja (mistički / obredni) zalog te nade. Ivan (Karamazov) ima problem sa Bogom. Taj problem nije mali. Imaju ga i drugi junaci […]
Pogovor knjizi Tri žene u izdanju Ethosa, Beograd Iz jednog pisma koje je Tomas Man 1939. godine uputio prijateljima u Londonu potiče izreka, kasnije često ponavljana u istorijama nemačke književnosti, da nikome među svojim savremenicima ne bi sa toliko sigurnosti mogao proricati slavu posle smrti kao Robertu Muzilu, romansijeru, novelisti […]