Život i smrt zure u ratove.Socrealizam i apstrakcija seotimaju o krik planete.Pesma iskorači iztog krika i krenu niz tokovenovih značaja inovih beznačaja. I sve je moglo biti pesma,ali u pesnika se samozari strast i on postalegitimacija ljubavi alii opelo svega. Život i smrt,preinačuju svakodnevne prizore uten pesme iu budućnost pesme. […]

Roje se sitnice oko trećeg svetskog rata,a onda te sitnice postanu krvave,postanu mi,zjapi scena krvava,kroz koju ulazimo, prolazimo, odlazimokao duhovi,i odjednom dno trećeg svetskog rata,Bog i Đavo zavlače ruku u to dno,izvlače ruku krvavu,ali se ne rukuju,možda napišu pesmu svako svoju,a pesnik on je treća strana trećeg svetskog rata,njegova pesma […]

Buduća važnost pesmeodmerava Sunce,životu i smrti daje iskrenost,pesnika nađe u nekojdekadentnoj rečenici Meseca. Buduća važnost pesme,spušta se na dno čoveka,izbacuje odatle nepotrebne stvari inepotrebne pesme,zaključava se u sopstvene lomače. Sanda Ristić Stojanović

Moje lice izaziva noć da na rukama donese sebe Erotici.Moje ruke kidaju srodnost dana sa ljubavnicima neba i zemlje, stvarajući novu vrstu ljubavnika.Moja lepota, zauzima najveći mogući prostor nesvestice noći.Tvoje telo se upravo izbavilo iz najvećeg koncentracionog logora ljubavi.Noć nas razbaca u iskrenost i neiskrenost beonjača ljubavi.Moja noć, kidiše kao […]

Sunce ga mlatiPokušajima zvezda daIzdube u boku vremenaJedan mali oreol noći. Na ulici ga prepoznašeBančenja senki ukletih,Koji držeći čašu bekstva,Piju njegovo prisustvoOkumljeno sa bekstvomReči smrt u samu sebe.Razbarušena kob luta gradom,Crta po silueti tuđih sudbina,Skitanje smrti u lutanjima pesnika. Sanda Ristić Stojanović

Verovati kao lice koga jepesma izjednačila sa gestomsa civilizacijomsa zvezdom. Verovati nadomak dubina koježele sve i pesme i zvezde inaš pogled. Verovati onako kako ogoljenosti imajunešto od pogleda,od iznenađenja iod zvezda. Verovati kaoisukana zvezda koja prednjačiu svojoj oceni života i smrti i civilizacije. Sanda Ristić Stojanović

Neko licerazveje jesen usnagu i slabost osame.Ipak tišine to lice uključeu rečenice ljubavi.Dlan razara ono što boje vole i pokažu idodirne prestup ljubavi. Noć priznaje dane ume da odmeri ništa,ni reči,ni ljubavnike,samo ljubi i život i smrt isa zvezdama zapodeva smrtne razgovore o ljubavi. Noć priznaje dane želi da vlada,svoju […]

Čovek u jezgru straha,obasipa ga noć dijamantima slobode,šuma mu poklanja svoju slobodu,zvezde propovedaju strast islute ogranke noći u njemu.Logoraš usred lica zla,miluje samotništvo svake slobode,oblikuje bol kao skulpturu rane.Obredi ranjenog neba se stopiše sa njim.Zverstva teku kao prisustva čudovišta. Sanda Ristić Stojanović

Crni labud,to sam ja,tajna reč Sunca,slika što raste u umu Meseca iposeje strasti, zebnje, radost, plimu katarze. Crni labud,to sam ja,tragičar isti kao vreme,vozač paklene kočije koja stiže doispovesti svih. Crni labud,to sam ja,preskok anarhije,arhaično me izgovara Sunce dok seseća vremena i tajnih slika pesme. Crni labud,to sam ja,iznad mene […]

Na plakatu civilizacije,potpisuje je krik.Raj i pakao dodiruju njene oblike,i na tom plakatu civilizacijevide ženukao krvavu zvezdu,kao entuzijazam Sunca,kao vreme koje je volelonjene obrise,njene reči,njene slike. Sanda Ristić Stojanović