Verovati kao lice koga jepesma izjednačila sa gestomsa civilizacijomsa zvezdom. Verovati nadomak dubina koježele sve i pesme i zvezde inaš pogled. Verovati onako kako ogoljenosti imajunešto od pogleda,od iznenađenja iod zvezda. Verovati kaoisukana zvezda koja prednjačiu svojoj oceni života i smrti i civilizacije. Sanda Ristić Stojanović

Neko licerazveje jesen usnagu i slabost osame.Ipak tišine to lice uključeu rečenice ljubavi.Dlan razara ono što boje vole i pokažu idodirne prestup ljubavi. Noć priznaje dane ume da odmeri ništa,ni reči,ni ljubavnike,samo ljubi i život i smrt isa zvezdama zapodeva smrtne razgovore o ljubavi. Noć priznaje dane želi da vlada,svoju […]

Čovek u jezgru straha,obasipa ga noć dijamantima slobode,šuma mu poklanja svoju slobodu,zvezde propovedaju strast islute ogranke noći u njemu.Logoraš usred lica zla,miluje samotništvo svake slobode,oblikuje bol kao skulpturu rane.Obredi ranjenog neba se stopiše sa njim.Zverstva teku kao prisustva čudovišta. Sanda Ristić Stojanović

Crni labud,to sam ja,tajna reč Sunca,slika što raste u umu Meseca iposeje strasti, zebnje, radost, plimu katarze. Crni labud,to sam ja,tragičar isti kao vreme,vozač paklene kočije koja stiže doispovesti svih. Crni labud,to sam ja,preskok anarhije,arhaično me izgovara Sunce dok seseća vremena i tajnih slika pesme. Crni labud,to sam ja,iznad mene […]

Na plakatu civilizacije,potpisuje je krik.Raj i pakao dodiruju njene oblike,i na tom plakatu civilizacijevide ženukao krvavu zvezdu,kao entuzijazam Sunca,kao vreme koje je volelonjene obrise,njene reči,njene slike. Sanda Ristić Stojanović

Ustani kada čitaš poeziju,jer čitaš stvarnost koja steže ruku u pesnicu,čitaš stvarnost snažnukao pesma,kao naramak godina,čitaš stvarnost snažnukao revolucija odbeglau par ljubavnika. Ustani kada čitaš poeziju,jer čitaš život i smrtkoji su vulkani nausnama svega što može daizgovori pesmu i pesnika. Ustani kada čitaš poeziju,možda će ove ulicevabiti sumrake na isti […]

(Na Titaniku civilizacije) Afrodita na Titaniku civilizacije,Noć je na rukama nosi po palubi,Dok jutro oriba haos civilizacije,Rastačući ujedno i lepotu i svoje beloU minimalna nagađanja zvezdaZašto na pučini haosaJedna slika LepoteDrži svet u neizvesnosti,Svet sastrugan sa jarbolaNajvećeg broda sudbine. Afrodita na Titaniku civilizacije,U kabinama sudbine, su svudaNjene slike optočene svetom […]

1.11.2024. Skulptura devojke na Zemunskom groblju Život tvoje lice poredi sasnagom vremena,sa svim materijalima pesme,zebnje,koraka. Život tvoje licenalazi u izlogu samoće i uizlogu borbi lepote i sveta. Smrt ostavi jednu ružu na tvoje ime,opipava kamen postojanja kojićuti ali zna tvoje ime. Tvoja skulptura,uzda se u poglede neba,i nakostrešeni zaborav,i melanholiju […]

Blesak stvarnosti želi da budetaj beli labud ida dokuči prostore reči,zalihe stvarnosti što podseća na pesmu.Beli labud ponekad ogrezao u naše reči,ponekad na dometu logike svoje bele boje,na dometu svega što je pesničko. Sanda Ristić Stojanović

Jedna zvezda,ostavi našu scenurecitaciji jeresi noći. Jedna stvarnost,pita se gde jenaš raj i naš pakaoi obavezno štiklira razgovore noći o nama. Jedna radost,u svoje avangardne oblikeprimi muškarca i ženu. Jedna tragika,tečno nabraja ratove i pogibijenačinjući naše vreme. Sanda Ristić Stojanović