Pesnik je zvanica tišine na bučnom razaraču događaja. Pesnikova silueta dogoreva u umu pobune, u emociji značenja. Pesnik krene kao reči a stiže na vreme da čuje rečitost zastave pesme. Pesnik hoda kao hir, kao istina, kao poverenje među predelima. Pesnik ima sve što krajnosti kažu o svetu, o ljudima. […]

Moje lice u ogledalu svih pustinja. Kamile želja prelaze sve prepreke presvučene u slonovaču i agonija i egzaltacija. Konvoj preporuka i poruka o osipanju peska i peščanom satu u svim mojim unutrašnjim vidicima. Evo ide pustinja događaja i opisuje mi svet, raspoređuje oaze i nabraja mi sve svetove mog opstanka. […]

Jedina kao igrokaz revolucija,pokazuje gde je reč Sunca.gde je psovka noći,gde je tranzit prve i pslednje reči naplakatu od krvi i mesa poezije. Jedina kao prisustvo dajeime odblesku bola,daje ime dugoj koloni emocija,nalazi srce na hrpi potrošenog vremena ina hrpi budućeg vremena. Jedina kaomešanje svih značenja satihim iskazima sumraka. Sanda […]

Afrodita stoji u sredKoncentracionog logora stvarnosti,I kao dim puzi njena lepotaPo sprženim telima reči i ljudi,Naričući zaSpektakularnim izjavama LepoteI ostavkama prošlostiI nevidljivim paradama sadašnjostiU koncentracionom logoru rečiKoji pokušava pesmu da zameniNjenom lepotom posrnulomU svetski tok događaja. Sanda Ristić Stojanović

Čvrsto stegne misterijusvog imena i zemlje,otklon od sopstvene memorije ga gleda,kao vek,kao civilizacija,kao nesavladivost,kao ptica svih reka pobuna. Iz utrobe njegoveiskaču mehanizmi njegovih dana inamotavaju obrataje njegovih reči,na osovine tektonskih poremećaja,njegovih vekova,njegovih slika,što čupaju strast iz očiju svakakvih tama. Sanda Ristić Stojanović

Brodolomnici one reči koja se nasukana našu reč život. Sveci, jedne lomače našeg prisustva.Oblačnosti, naše veze sa nebom i prizvuk čoveka – strasti u hladnoći vekova.Rukopis, koji ima ulogu bodljikave žice oko pesme života. Srce, dvojnik apsurda,glumi dvoboj zaboravljenih strasti. Sveci, lomače razgovorljivekao krilo crnog labuda. Sanda Ristić Stojanović

Ritam bola,ritam udarcacrta njeno upražnjeno mesto,na kome će od sada kao silueta žene stajatisav Mesec,svo Sunce,sva krv nevinih. Ritam bola,kaplje u ogledalo njene lepote itako njena smrt postaje deo nas samih. Sunce pulsira u njenom bolu,Mesec u njoj ukorenjen,o smrti ti je tražiš u svome imenu. Sandra Ristić Stojanović SANDA […]

U gladijatorskoj areni pesmeNebo vodi bitku saAmbicijama ptice da bude svet,Bitka zemlje sa svojim utiscimaO pesmiPostaje svedočanstvo krviO gladijatorima tameKoji izlaze iz gladijatorske areneNaših očiju i strovaljuju se uMasakr pesme nad sobom samom. U areni pesmePreviše ostataka nas samihUkršta se sa nagoveštajima gladijatora svetlaDa nas nose na rukama odlamajući parče […]

Baš sada,u mojoj sobi stolice bi daodgrizu parče noći i da ga daju umišljenoj atmosferi,tvdeći to je srce,to je pesma. Baš sada,stvari se prijavljuju za plimu mojih odluka,zidovi se vajkaju da mogu biti prisustvo,tok pesme,sve što je bilo juče. Baš sad,svemir označava svoje strasti napoleđini mog jezika,na poleđini mog tumaranja. […]

U zamku iluzija, vešto smeštenom u lobanji nagoveštaja, postojiš u sobi kao noć koja me stavi naspram sebe i svuče rukama koje taje Mesec grlatije od razdora zvezde i svežnjeva tame, čiju erotičnost otključavaju juriši sumraka i jutra zapostavljeni i zarobljeni u tvom pogledu, koga sapliće noć i baca ga […]