Sunce nariče nad žutom bojomSmrti svog veka,Cureći u Sunce pesmeStružući emocije zemljeNepouzdanom reči SunceI nepouzdanom reči zemlja,Isprepletanim u besuReči pesma i reči smrt. Krv oprašta sopstvenimEmocijama na dnu crvene boje veka,Odškrinuvši veliko slovoZemlje zariveno uVeliku reč smrti. Sanda Ristić Stojanović

Reči se propinju ukristalu govora poezije.Strasti u trku pretičuneke spore reči.Konj poezije stiže na cilj zajednosa našom krvlju, unutrašnjošću i sa našim kostima.Strasti jašu sve pravcebezizlaza konja poezije.Strasti imenuju sve trke konja poezije istižu na cilj sa anđelima i demonima.Slogovi se propinju kaoživot i smrt konja poezije. Sanda Ristić Stojanović

Nisam laureat,jer smrt u mojoj pesmi izoštri svoj vid ivide sve što smo bili iproglasi to pesmom. Nisam laureat,jer život u mojoj pesmiiznenadi sve reči ione odmetnute i one neopredeljene,zakova ih za pesmu jednim udarcem strašnimkoji i sam posta pesma injena moć. Nisam laureat,jer srce u mojoj pesmioglasi sve zemlje […]

Pesnik je zvanica tišine na bučnom razaraču događaja. Pesnikova silueta dogoreva u umu pobune, u emociji značenja. Pesnik krene kao reči a stiže na vreme da čuje rečitost zastave pesme. Pesnik hoda kao hir, kao istina, kao poverenje među predelima. Pesnik ima sve što krajnosti kažu o svetu, o ljudima. […]

Moje lice u ogledalu svih pustinja. Kamile želja prelaze sve prepreke presvučene u slonovaču i agonija i egzaltacija. Konvoj preporuka i poruka o osipanju peska i peščanom satu u svim mojim unutrašnjim vidicima. Evo ide pustinja događaja i opisuje mi svet, raspoređuje oaze i nabraja mi sve svetove mog opstanka. […]

Jedina kao igrokaz revolucija,pokazuje gde je reč Sunca.gde je psovka noći,gde je tranzit prve i pslednje reči naplakatu od krvi i mesa poezije. Jedina kao prisustvo dajeime odblesku bola,daje ime dugoj koloni emocija,nalazi srce na hrpi potrošenog vremena ina hrpi budućeg vremena. Jedina kaomešanje svih značenja satihim iskazima sumraka. Sanda […]

Afrodita stoji u sredKoncentracionog logora stvarnosti,I kao dim puzi njena lepotaPo sprženim telima reči i ljudi,Naričući zaSpektakularnim izjavama LepoteI ostavkama prošlostiI nevidljivim paradama sadašnjostiU koncentracionom logoru rečiKoji pokušava pesmu da zameniNjenom lepotom posrnulomU svetski tok događaja. Sanda Ristić Stojanović

Čvrsto stegne misterijusvog imena i zemlje,otklon od sopstvene memorije ga gleda,kao vek,kao civilizacija,kao nesavladivost,kao ptica svih reka pobuna. Iz utrobe njegoveiskaču mehanizmi njegovih dana inamotavaju obrataje njegovih reči,na osovine tektonskih poremećaja,njegovih vekova,njegovih slika,što čupaju strast iz očiju svakakvih tama. Sanda Ristić Stojanović

Brodolomnici one reči koja se nasukana našu reč život. Sveci, jedne lomače našeg prisustva.Oblačnosti, naše veze sa nebom i prizvuk čoveka – strasti u hladnoći vekova.Rukopis, koji ima ulogu bodljikave žice oko pesme života. Srce, dvojnik apsurda,glumi dvoboj zaboravljenih strasti. Sveci, lomače razgovorljivekao krilo crnog labuda. Sanda Ristić Stojanović

Ritam bola,ritam udarcacrta njeno upražnjeno mesto,na kome će od sada kao silueta žene stajatisav Mesec,svo Sunce,sva krv nevinih. Ritam bola,kaplje u ogledalo njene lepote itako njena smrt postaje deo nas samih. Sunce pulsira u njenom bolu,Mesec u njoj ukorenjen,o smrti ti je tražiš u svome imenu. Sandra Ristić Stojanović SANDA […]