Čvrsto stegne misterijusvog imena i zemlje,otklon od sopstvene memorije ga gleda,kao vek,kao civilizacija,kao nesavladivost,kao ptica svih reka pobuna. Iz utrobe njegoveiskaču mehanizmi njegovih dana inamotavaju obrataje njegovih reči,na osovine tektonskih poremećaja,njegovih vekova,njegovih slika,što čupaju strast iz očiju svakakvih tama. Sanda Ristić Stojanović

Brodolomnici one reči koja se nasukana našu reč život. Sveci, jedne lomače našeg prisustva.Oblačnosti, naše veze sa nebom i prizvuk čoveka – strasti u hladnoći vekova.Rukopis, koji ima ulogu bodljikave žice oko pesme života. Srce, dvojnik apsurda,glumi dvoboj zaboravljenih strasti. Sveci, lomače razgovorljivekao krilo crnog labuda. Sanda Ristić Stojanović

Ritam bola,ritam udarcacrta njeno upražnjeno mesto,na kome će od sada kao silueta žene stajatisav Mesec,svo Sunce,sva krv nevinih. Ritam bola,kaplje u ogledalo njene lepote itako njena smrt postaje deo nas samih. Sunce pulsira u njenom bolu,Mesec u njoj ukorenjen,o smrti ti je tražiš u svome imenu. Sandra Ristić Stojanović SANDA […]

U gladijatorskoj areni pesmeNebo vodi bitku saAmbicijama ptice da bude svet,Bitka zemlje sa svojim utiscimaO pesmiPostaje svedočanstvo krviO gladijatorima tameKoji izlaze iz gladijatorske areneNaših očiju i strovaljuju se uMasakr pesme nad sobom samom. U areni pesmePreviše ostataka nas samihUkršta se sa nagoveštajima gladijatora svetlaDa nas nose na rukama odlamajući parče […]

Baš sada,u mojoj sobi stolice bi daodgrizu parče noći i da ga daju umišljenoj atmosferi,tvdeći to je srce,to je pesma. Baš sada,stvari se prijavljuju za plimu mojih odluka,zidovi se vajkaju da mogu biti prisustvo,tok pesme,sve što je bilo juče. Baš sad,svemir označava svoje strasti napoleđini mog jezika,na poleđini mog tumaranja. […]

U zamku iluzija, vešto smeštenom u lobanji nagoveštaja, postojiš u sobi kao noć koja me stavi naspram sebe i svuče rukama koje taje Mesec grlatije od razdora zvezde i svežnjeva tame, čiju erotičnost otključavaju juriši sumraka i jutra zapostavljeni i zarobljeni u tvom pogledu, koga sapliće noć i baca ga […]

Ne laži me,Jer ja sam pesnica veka,Kosmos se igra igračkama mojih godina,O mom srcu raspravljaju gladi i lebdenja,Kvartovi moje unutrašnjosti čekaju korake epohe,Moje veštine su oči simbola,Moj nered sriče tvoje redoslede,Moj dnevnik pokrštava ekspresije,Moja popularnost se vere po krovovima svih jednostavnosti,Ne laži me,Noć krvi je propaganda realnosti,Razoružavam kontinente okrutnosti,Moji govori […]

decembar 2023 Profil koji urasta usnagu drveća,u tajanstvo svega. Pogled osedla kamen,provocira bestežinsko stanje raznih reči.Pokret ruke deo je večnog prisustva. Emocije se pretope uzlato pobune i ubakarni glas poneke pesme. Dan se udubi ukamenu pticu tvog opstanka.Noć se udubi upromenjive niti između strasti i suštine. Dan osnaži svoje posmatranje […]

Mesto što pruža ruke kao život i smrt,lice koje razapinje sve atmosfere,lice kome sude dan i noć isto kao pesma,lice sazdano od pokliča mogućeg,ruke se otimaju tradiciji oblika,mišići predaju svoje vreme stalno osećanjima vremena,pogled ima strune svih predvorja strasti,pogled otima se o dan i noć,pogled označava istovetnost svedočanstava i okrutnosti […]

Reka opisuje Meseckao zajedništvo slika njihove noći. Priroda traži njihove tragoveu očima reke. Mesec se izliva udvojnost njihovog prisustva. Noć šiba mnogobrojnezagrljaje sveta. Dan pregleda reku i noćnjihovom strašću. Sanda Ristić Stojanović