Eh majkoDa sam te ja rodilaDa si bila moja devojčicaPotom mlada lepa ženaI da si tog jutra Srela mog ocaRekla bih ti beži!Sto mu gromova pod kolenom leži!Mada ljubav ima i arlekinsko liceI strašnija je od smaka svetaAl’ ipak u materici svoga bolaTi si se molila da rodiš mene. Una […]

(Čovek u tami sebi samom pali svetiljku…)Heraklit, fr. 26 Tamo gde posadiše vešalaIznikoše čovek.Stigma zemlje.Zlatna teladOtpadnci sopstva. Sa omčom oko vrataK’o sa krunom od zlataIdemo u ravni s Bogom koracima od voska.Pad je Ikaru krilo. Sveća je telu oko. Mi smo svetiljka smrti. Una Radović

Osećam nešto kao sto godina samoćeIznutrica mi gubilište gde nade u punom cvatu mrtve padajuRatuje besmisao sa semenom u ruci.Srce je golo siroče večito oguljenih kolenaIz čijih rana viori bela zastavaAgios! Agios! Agios!Slava mrtvimaMuka živimaNašao sam mestoGde se Irod i Hristos plodonosno družeTo jalovo otkrovenje sam ja. Una Radović