Neophodno je da nevelikim fokusirajućim uvodom objasnimo najdublje razloge posezanja, u kontekstu razumevanja dela Miloša Crnjanskog, za estetskim bilansom umetnosti i veoma preciznim autopoetičkim razmišljanjima Andreja Tarkovskog. Mišljenja smo, naime, da oni mogu poslužiti kao nezamenljiva analoška pratnja pronicanju u srž stvaralačog postupka i presudno ontološki orijentišućih dometa Crnjanskovih stvaralačkih […]