Ako se nebo širilo kao plava uteha, ako je sunce imalo nešto od tvoga disanja: Mi smo bili dva bora, tužna, bez greha, dve grane što se lome i – ćutanje, dva pitanja. Izgovorena tiho kao kamen da pita (tiho, sasvim, da se do beščujnosti čuje); skoro nemušta (tako samo […]
