Jesu li ljudi postali manje dobri? Jesu li uopšte ikada bili dobri? Jesu li bili dobri kao deca, pa onda lagano, ili naglo odustajali? Ili su, možda, mali gadovi rastući postajali veliki? Znam samo da se o zloći uvek dugo i strasno raspreda, a da se o dobrim ljudima malo […]

Klimt otire zlatne dlanoveo radnu haljuključevi tela su ključevi svetane budi nemirna Rutovo zaustavlja vreme I ušli suda mi ukradu životda moje bližnje rasporedenekog u Belzennekog u Treblinkua mene u Belvedere Koračam po čoji detinjstvaodmah tu iza uglasa vrata maše doktor Frojdstrah je naš jedini prijatelj Čujem uljeze čizmompo bambusu […]

Paganini, vremešni profesor umetnosti, jednog prolećnog jutra pozvao je njih šest da im izdiktira sledeći životno-duhovni zadatak – obići njegovog mladog prijatelja glumca koji je imao sve ozbiljnije psihičke tegobe. Razgovarati, oraspoložiti ga, udahnuti mu malo radosti. Nisu se zbunile. Takvih akcija je već bilo. One su činile jezgro družine […]

za N.I. Ko si ti ne pita Dikinson već ona koju je pričom domamio u ovaj lavirint neku vrstu spiralnog vresišta on je zmija koja će je progutati ona je šešir koji neće svariti zato je pusti nepročitanu kao lik bez korica knjigu bez rikne izgubljenu na pučini ovako je […]

Zvekir ponavlja udaracnikog nemanajzad nervozno odbrojavanikogiza vratapod jastukompod kamenom Ni u bubu prerušen nekoni u detlića zatočenni u tihe šupljinekorala nastanjen Samo u njoj neko kucanad špijunku zenice nadnesensumnjičav nad pritajenošćuneće da ode Zorica Bajin Đukanović

Prvi put sam je ugledala u “petici”, na vežbama iz stilistike. Znali smo da dolazi sa lentom najlepše i bili smo oprezno radoznali. Prizor je bio takav da sam doživela nešto kao primal iz detinjstva kada poželiš da najlepša devojčica sedne baš do tebe. To se i dogodilo. Nasmešena Marika […]

Skinuli je sa svoda svetlucavui nazvali je žutaonda je umnožili eksponencijalnoi jednu dali meni kao brošpokrila sam je dlanomda je zaštitim od pogledatu mi dlan progoreosa čijom ću plaveti mešatisipino mastilo svog pogleda Sa novom zvezdom na epoletiu škripavim čizmamazategnut da pršti i pod pojasomu senzualnom iskušenjuda posrne u zabranivoleti […]

Tako su sitne dok stoje u aleji zemunskog parka, a drveće nad njima čini im se kao prašuma Amazonije. On je zlatokos, uskih bokova i zategnutih mišića i vrlo prilježno ih podučava jednom koraku igre koju je naučio na dalekom putovanju. Lana i Zoe se smejulje i podgurkuju, ali zapravo […]

Nasukanna nepoznatoj obalizalutali oblik gladičeka poruku sa svetionikasveže sustigmate noći Neko će uvek biti tuda primi zvuki utisne gau meko tkivo rečiu vreme koje ne postojia može da se oglasikroz membranemoćnih rezonanci Zorica Bajin Đukanović

Onaj šašavi Šved Strindberg sa imenom letnjeg meseca pisao je o ptici koja mladunce hrani krvlju iz svog srca a ja sam se prilepio za tu sliku kao školjka da bih ponovo mogao da oslušnem mit podigla si poklopac kutije tamo je blistalo kako više neće zlatno pero sa telom […]