Jasan Pogled
Kada se rodimbiću pisac u Japanuimaću svoje večeri čitanjau knjižari Đunkudo šjoten Čitaću lagano i razgovetnoonako kako to zahtevaritam zapisanogi svako čitanje ćebiti posvećenoodabranom licu u publici Oni koji ne buduimali novca da virnuu moju krletkumoći ćeza nekoliko sati stajanjada utole glad Kada se rodimbiću carveć sam počeo da štedimza […]
Glasnik Odavno se plaši čitanja poezijeda se opet ne sudari sa kakvimokamenjenim nebeskim telomproteranim iz kolekcijesakupljača reciklirane mesečine Zato ponovo okreće listoveDablinaca pa Talasavraćajući se ulozi slepog putnikautrobi galije rezonantnog bićasve dok nenajavljen neznanacne spusti nešto u njeno krilo Iz pristojnosti dar prihvatida ne padne u ponori sa mlakom radoznalošćunasumice […]
za Džona Apdajka Beži zeko izgovara unutrašnji glas koji dok puni oružje patronama reči već zna da ne postoji tako sigurna rupa u koju je moguće zavući se sasvim i trajno Pa ipak dovikuje beži beži od svega dobrog dobrog za tren dok ne pokaže svoje pravo lice Beži […]
Zamislitejoš uvek postoje onikoji pišu poezijuneregistrovana sektaosiromašena gordostdruštvo mrtvih pesnika Prerušeniu činovnike i klošareneurotično mrdaju laktomi gužvaju lice rukomna praznim promocijama U jednom njujorškom kafeuKiš nešto poverljivo govorina uho Sontagovoji znam da ova scenaneminovno čekasvoju pucketavu pesmusa istim onim poverenjemsa kojim je Brodskispustio glavupod krilo venecijanske golubice Zorica Bajin Đukanović
Ja sam Silvijina prijateljicaSilvija voli savršene stvarizbog savršenog osmehaostala bi na ivici njegove senkei njeni muškarci su savršenine bih se usudila da ih sanjamniko nas nije video zajednoto je čar našeg prijateljstvavolimo senovite hladnjakei noćni čaj sa par kapi leta Silvija je biće puno mastilai njen muškarac ima zadatakda bude […]
za Milutina Petrovića Bila je to zimska promocija proturio je glavu kroz naslov svoje knjige a ja sam pomislila O Ostoja Olim Ogledalo Onda smo sišli u prethrišćansku katakombu gde smo dahom mogli da ispisujemo nestašne poruke oglasio se egzistencijalni koncept hraniti se smejuljenjem i nadom da će večernji […]
Ona čekazbunjena što za njenu smrtSmrt ne hajeobišla je dušom krugi sada se odmotava sveod kraja ka početkupa je opet obasjanaranom svetlošću Mi se prikradamopaganska decaIvica i Maricaiz bajki koje nam je čitalapitamo je za imetišinaza ljubavnemostza dom i ko smo mi njojništa Nadneseni smo nad njomsa dalekim obrisimanjenog […]
Polazna tačka Rijekaodredište Miločaniprevozno sredstvo džip Vilisodbor za dočekzbunjen dolaskom belopute mladeu uniformipita uglas zbori li ona naškikuća im je zamakkamen na kamen pa tako do nebaturska kula izvidnicai onda mit o pokloni knezaposle jedne bitkei naravno pobede Plavokosi đedplavih očiju kao morekoje nikada nije videokad bi ga jako zabolelopod […]
Bio je daleki rođak onog Buljbešto je žario po stepikada je obudoveosve su mu žene moraleda liče na atamanovui da imaju punđasta gnezda od koseda nije postao revolucionarbio bi glumac i to kakavsvoje petogodišnje žensko čedoučio je da voli suputako što bi joj rezanciprolazili kroz nos Najmlađi brat mu sezatvoren […]
Soba je bila malasa mađarskim krevetomzidom od knjigai iskrzanim Tabrizom*tako da su nam se tabanidok smo plesaliosećali imućnimškoljke su nas posmatraleiz staklenih teglii u lice nam se smejalejer smo uporno čekalida zagrizemo biser Da ne bi prolazilikroz nečiji salonprobili smo zidi iskradali se kroz kuhinjunjene zavodljive mirisesa ruba ogledalamotrila nas […]