Jasan Pogled
1. Negde tokom februara – marta 1976, ako me sećanje ne vara, u svom stanu u Rue de Carros, u Bordou, u blaženoj samoći i dokolici, završio sam priču pod naslovom “Grobnica za Borisa Davidoviča”; prilika za slavlje! Sutradan, da, čini mi se to bejaše sutradan, ili kroz dva dana, […]
Daiđu je posjetio učitelja Basoa u Kini. Baso ga upita: „Za čime tragaš?” „Za prosvjetljenjem,” odgovori Daiđu. „Imaš svoju ličnu riznicu. Zbog čega tražiš izvan nje?” pitao je Baso. Daiđu zapita: „Gdje je moja riznica?” Baso mu odgovori: „Ono za čim tragaš jeste tvoja riznica.” Daiđu se prosvijetlio! Od tada […]
Piše: Zoran Ćirjaković Tokom hladnog rata iza krvavih sukobljavanja i sumnjivih pučeva na periferijama podeljenog sveta uglavnom je stajao vojno-industrijski kompleks – ozloglašeni savez moćnih zapadnih političara, velikih industrija i konzervativnih medija. Ali dve decenije kasnije, na vrhuncu ere „humanitarnih intervencija” i „dobrih ratova”, postalo je jasno da iza brojnih […]
Uzalud grabim trenutke, trenuci izmiču: nema ni jednog koji mi nije neprijatelj, koji mi ne prigovara i ne pokazuje svoje odbijanje da se sa mnom obruka. Svi nepristupačni, oni jedan za drugim objavljuju moje izdvajanje i poraz. Možemo da delujemo samo kad osetimo da nas oni nose i štite. Kad […]
Nastavak Razgovarao: Vladimir Bunjac Da uskladimo sad razgovor na Vaš dalji razvoj. Sećam se svojih afiniteta. Prva moja velika ljubav, prema Vašoj prozi, došla je sa knjigom Dnevnik o Čarnojeviću. Bio sam tada mnogo mlađi, šesnaestogodišnjak. To je ekspresionistička proza, u kojoj su plastično date sve strahote prvog rata, mnogo […]
Van Gogovo pismo bratu Teu Oktobar 1888. Hvala ti na pismu, ovog puta sam ga željno iščekivao, svoj novac sam potrošio u četvrtak tako da je do ponedeljka u podne to bilo užasno dugo.Ta četiri dana sam uglavnom preživeo na dvadeset i tri kafe i hlebu, a to tek […]
Posle pedesete godine polako počinjemo da umiremo u tuđim smrtima. Veliki čarobnjaci, šamani mladosti odlaze jedan za drugim. Ponekad više i ne mislimo toliko na njih, ostali su za nama u istoriji; other voices, other rooms, su nas zvali. Na neki način su uvek bili tu, ali poput slika koje […]
(fragmenat) On sada ima oko pedeset godina – nikako manje od pedeset, može samo više – živi u izgnanstvu (kao Kundera), piše na svom maternjem jeziku, češkom, slovačkom, poljskom, mađarskom, srpsko-hrvatskom (srpskom ili hrvatskom), možda i na jidišu (mada mi se čini odveć mlad za to), kao da piše na […]
Nalazi se istočno od Usamljenih ostrva. Ime mu je dao Kaspijan X od Narnije u četvrtoj godini svoje vladavine. Zapis urezan na prednjoj strani litice nad zalivom, u kome se on tu prvi put iskrcao, stoji tu u spomen na taj događaj. Ostrvo je planinsko, s dubokim zalivima nalik fjordovima […]
Ljubavi ima toliko malo na ovom svetu. Ko ume da voli, ne bi trebalo ništa drugo da radi