Jasan Pogled
Moskovljani su trljali oči kad su u junu 2010. prvi put ugledali stanicu metroa nazvanu Dostojevska. Na zidovima nove stanice bili su, u skupocenom italijanskom mermeru i velikom formatu, prikazani prizori iz romana Fjodora Mihajloviča Dostojevskog: Raskoljnikov zamahuje sekirom nad glavom svoje druge žrtve; Rogožin s isukanim bodežom vreba kneza […]
Pauci u uglovimane brinite;neću vas pomesti. Prvi svitac!Zašto se vraćaš?To sam ja budalico! Ja sad odlazim;igrajte se zrikavci,budite dobri. Ja sada odoh,ljubite se, uživajtecvrčci moje kolibe. Ja sada odlazim;ljubite se, uživajte,muhe moje kolibe. Hajde, izlazite svici:Ja sad zatvaram,izlazite! Issa To je – kaže R.H.Blyth – “hrišćanskije od Hrista, više budistički […]
Izlaganje ujutro 4. januara 1975. u Buddha dvorani. I, 33: maitrikarunamuditopekšanam sukha duhkha punya apunya višayanam bhavanataš citta prasadanam. Duševna pročišćenost (cittaprasadana) javlja se uspostavljanjem (bhavana)[odnosa] simpatije za ono što je u dobru (sukha), saučešća za ono što je u patnji (duhkha), radovanja za ono što je valjano (punya) i […]
Poetika Fjodora Dostojevskog, kao jedne od najuticajnijih figura u svetskoj književnosti, ostavila je dublji trag na stvaralaštvo srpskih književnika 20. veka nego što je to u dosadašnjim studijama zapaženo (Radulović 2011: 55). Među njima jeste i Ivo Andrić, a jedan od načina na koji se mogu ostvariti intertekstualne poveznice među […]
Matje Galej: – Jeste li sigurni da Vas čitaoci razumeju? Margerit Jursenar: – Sigurna sam u suprotno. Neki čitaoci traže sebe u onome što čitaju i ne vide ništa drugo osim sebe; sve što dodirnu menjaju, ne u zlato kao Mida, već u sopstvenu supstancu. Drugi polaze od već gotove […]
Većina ljudi spontano živi fiktivnim, tuđim životom. Većina ljudi su drugi ljudi, kaže Oskar Vajld, i dobro govori. Jedni provode život u potrazi za nečim što ne žele; drugi se muče da pronađu nešto što žele, ali im ničemu ne služi; treći se, pak, izgube u ◊Međutim, većina je srećna […]
Kad se radionički događaj odigrao, i kad su se Timej, Hermokrat, Kritija, „Četvrti“ – a možda i još neki nepomenuti učesnik bez veće uloge, sličan docnijem Klejiniju i Megilu – razišli na sve četiri strane ondašnjeg sumornog grčkog sveta, iza njih je, pored uzbudljivih uspomena, moralo ostati i nešto što […]
Ako pišem o Spinozi i Emersonu, ili o Šekspiru i Servantesu […] pišem o njima na način kojim postaju više likovi iz knjiga nego slavni ljudi. H. L. Borhes1 Uvod. Postklasična naratologija smatra da svaki narativ predstavlja priču o identitetu (Milutinović 2014), odnosno da se (silogistički) identitet sastoji iz narativā: […]
Gošća 74. epizode dokumentarne serije „Film i književnost“ u sklopu programske celine „Razgovori u Kući scenarija“ Narodne biblioteke „Dr Dušan Radić“ je Lija Stojković, autorka knjige „Film kao sredstvo propagande u nacističkoj Nemačkoj: kulturološki i komunikološki aspekti“. Propaganda i film u Nemačkoj od Prvog do kraja Drugog svetskog rata, stvaralaštvo […]
Kao što je već više puta uočeno, među stranim autorima koji su privlačili pažnju Jovana Hristića, pesnika i esejiste čiji se spisateljski poduhvat uvek odvija u dijalogu sa drugim stvaraocima, kroz eksplicitno pozivanje na njihova dela koje gradi složeni intertekstualni splet, značajno mesto zauzimaju francuski pisci koji se vezuju za […]