Jasan Pogled
Celog februara meseca, palata Borghese u Rimu, prevrće se kao čovek u groznici. Jer i to se događa takvim zgradama. San i groznica, toplota i drhtavica, nemir i nade, smenjuju se i u zidinama i fontanama takvih dvorova, koji stoje u Rimu, stolećima. Nemci su krajem februara pritekli u pomoć […]
Skupe prste kao da drže smokvu. Onda tresu tom skupljenom šakom, kao da s oprane voćke stresaju vodu; i još, dlanovima skupljenim kao u molitvi, pomeraju gore-dole. Tako čine Napolitanci kad se čude nečem, ili se ljute, a reč neće na usne, već sva u prste i žile ruku pređe. […]
Među Indijancima sa dalekog američkog Severa postojaše nekad verovanje da u telu grabljivog proždrljivca, karkadžua, živi duša nekog umrlog lovca, osuđena da luta šumama i rekama za kaznu zbog prekomernog ubijanja stvorova prirode. Karkadžu, stoga, veoma dobro poznaje sve zamke i stupice, te retko pada u njih; i Indijanci se […]
1 Otprilike sve do šeststote godine pre Hrista ljudska istorija je kontinuirano povezana; tada, za vreme od jednog ili dva pokolenja, ali svakako ne više od tri, vreme se menja. Doba koje prethodi šeststotoj godini i doba koje je sledilo razdvaja zavesa koja se može rukom opipati; ono što je […]
Tekst iz 2013. godine U svetu popularne umetnosti karijera Toma Vejtsa zauzima posebno mesto. I to ne samo zbog muzike u kojoj se srednjoevropski moritati susreću s bluzom Haulina Vulfa, u ambijentu koji određuju bitnička poezija i avangardna muzička stremljenja, a koju Vejts, u vešto modifikovanom kostimu Čaplinovog skitnice, superiorno […]
Objavila sam knjiguTo mi je zadalo novu brigu:Ogoljena sam pred znanim i neznanimPred sobom se sramimIstina je, puno dramimZar nisi to željela, pita me unutarnji glasTražim odgovor, od zbrke u glavi spasAli vidim sebe kako bježim, trčim, jurimZadihana sam, žurim, glavom do dna gnjurimNe mogu da uhvatim dahNe mogu da […]
„Semjuel Beket i Frensis Bejkon su dve ličnosti koje su se pojavile nekoliko godina nakon Drugog svetskog rata a čije se delo na različite načine bavilo dramom gubitka i očajanja; obojica su, reklo bi se, prisustvo čoveka u svetu videla kao nešto čudno i gotovo komično besmisleno. Stoga nije slučajnost […]
Gospodin Miloš Crnjanski, književnik Budimpešta, 21. oktobra 1957. g. Mnogopoštovani Gospodine, Vašu adresu sam dobio od g. Zoltana Čuke, prevodioca Vašeg romana Seobe na mađarski, a obraćam Vam se tim povodom, da mi je budimpeštansko izdavačko preduzeće „Evropa” ponudilo redakciju antologije (izbora) savremene jugoslovenske proze, u kojoj bih želeo da […]
Tamo je negdeNe vidim je ovih danaOsim kad zalutam u snovimaIli se iznenada nađem na njenoj iviciNekad uspem da zastanem nad provalijomPa me samo uhvati vrtoglavicaAli nekad upadnemPokrije me talasDišem na škrgeI teram srce da radiProlaze njihova licaIspred očijuZajednički momentiLepi i ružniBudem kao platno Za projekcijeStarih osećanjaOnda se vratimU stvarnostU svet […]
Reprezentacije heroizma i antiheroizma Studija narativnih metoda kao zasebno polje istraživanja počela je sa Propovom (Vladimir Яkovlevič Propp) analizom fabula ruskih narodnih bajki1 koje je poslužilo za dalju stilsku analizu. Kroz definisanje koncepta monomita, puta heroja, Džozefa Kembela (Joseph Campbell), mapiran je mit o heroju koji napreduje kroz nivoe narativa […]