Jasan Pogled
Ne treba tako olako preći preko onih koje smatramo niščima, koji ne znaju gde su ni šta su, koji nikada nisu čuli za četiri osnovne računske radnje, ne razumeju kako se otključava ključem i kako se jedno dugme može bez teškoća proturiti u svoju rupicu – jer u njihovom čistom […]
Kad sam se probudio, nisam imao pojma gde se nalazim. U dnu beše zatvoren prozor, a kad sam se okrenuo na drugu stranu, pred očima mi iskrsnuše isto tako zatvorena vrata. Ispod njih se uvlačila svetlost svitanja. Kroz pukotine zamandaljenog prozora provlačila se ulična svetlost i pravila šare po zidu. […]
Zadržavši se po povratku iz Španije nakratko u Parizu, Miloš Crnjanski se početkom juna 1933. vratio u Beograd. Sačekali su ga odjeci dubrovačkog kongresa PEN-a, gosti su se bili razmileli po Jugoslaviji, držeći književne mitinge sa čitaocima i piscima. Crnjanski je sudelovao u pripremama kongresa, ali se isključio negde tokom […]
Ovo su za nas tužna vremena. Dugogodišnji se naš rad čini upropašten. Mnogi naši drugovi skapavaju u zatvorima i tamnicama ili neutješno lutaju zemljama u egzilu. Dovedeni smo do gotovo potpune nemoći. Poraženi smo. Ipak, naš duh nije poražen. Goruća je uvijek u nama vjera, čvrsta volja i nepokolebljiva nada […]
Ovako počinje 143. fragment Minima Moralia Theodora W. Adorna: ʺIn nuce. ‒ Zadaća je umjetnosti kaos dovesti u red.ʺ Iako se ovdje govori o čistome pojmu umjetnosti koji je za Adorna, naravno, a što drugo negoli muzika, teško je ustvrditi kako baš s dodekafonijom Schönberga imamo novi red. Uostalom, ništa novo nije Ovako […]
Brodolomnici one reči koja se nasukana našu reč život. Sveci, jedne lomače našeg prisustva.Oblačnosti, naše veze sa nebom i prizvuk čoveka – strasti u hladnoći vekova.Rukopis, koji ima ulogu bodljikave žice oko pesme života. Srce, dvojnik apsurda,glumi dvoboj zaboravljenih strasti. Sveci, lomače razgovorljivekao krilo crnog labuda. Sanda Ristić Stojanović
Prvi put sam je ugledala u “petici”, na vežbama iz stilistike. Znali smo da dolazi sa lentom najlepše i bili smo oprezno radoznali. Prizor je bio takav da sam doživela nešto kao primal iz detinjstva kada poželiš da najlepša devojčica sedne baš do tebe. To se i dogodilo. Nasmešena Marika […]
Gradovi su kao kaputi. Prije deset godina, negdje krajem listopada, obrela sam se u New Yorku, bez stvari, bez kaputa. Kupila sam kaput, – đubretarac – doufflecoat. I danas ga nosim. Izlizao se po rubovima, u njemu izgledam kao pedesetogodišnjakinja koja je zaboravila izaći iz puberteta. Pa ipak, kaputa se […]
U doba kad se književna kritika polako pretvara u hobi, svakosedmičnu disciplinu automata, pomalo i unosnu, u jednu pristojnu i svekorektnu akrobatiku, donosimo vam serijal književnih kritika koje su pisali avangardisti (poznati i kao modernisti) u prvim decenijama prošlog vijeka. Te kritike ostaju vrijedne čitanja i pažnje i danas, ne […]
Putnik vidi ono što vidi…Turista vidi ono što je došao da vidi.