Jasan Pogled
Ima u romanu Zamak Franca Kafke (1883–1924) jedan deo koji je potpuno ravan, razumljiv, posve u tradiciji tradicionalnog realizma. To je sasvim mali deo, doduše, on ne obuhvata niti jednu punu stranicu teksta, svega dva pasusa. Nalazi se na samom početku romana, odnosno predstavlja sam početak njegov: „Bilo je dockan […]
Kad nebo polako pada po nama i zatrpava nas žive. Miroslav Antić, 1986. Pripadajući onom plemenu srpskih liričara druge polovine dvadesetog veka koji su, često uoči vlastite smrti, prema Orvelovoj tezi tek oko vlastite pedesete godine pokazali svoje pravo lice, Miroslav Antić (1932-1986) je svojim lektirama, drukčijim pristupom stihovanoj temi, […]
Neki ljudi su mladi i ništa više,a neki ljudi stari i ništa više,a neki ljudi ni stari ni mladi i samo to. I da muhe nose odjeću i sve zgrade izgore u zlatnoj vatri,da se nebo zaljulja kao trbuh striptizetei sve atomske bombe zaplaču,neki bi ljudi bili mladi i ništa […]
Miloš Crnjanski i Die Pan-Gesellschaften. Pansofija L. Klagesa, teosofija Julijusa i antroposofija R. Štajnera – II dio 2. Ovde se, najzad, mora ukazati na posredan, ali i presudan uticaj Teosofskog učenja Julijusa (Theosophie des Julius),28 jednog od fundamentalnih dela novovekovne teosofije. Ono je bukvalno oblikovalo znatan deo srednjoevropske duhovnosti i […]
16 Ali je već vreme da, po ugledu na Homera, ponovo siđemo na zemlju ostavljajući nebesa i uvidimo da ljudi uživaju samo onoliko sreće i veselja koliko im ja dopuštam. Pogledajte s koliko se smotrenosti pobrinula priroda, majka i stvoriteljka ljudskog roda, da se sve svuda začini ludošću. Po stoičkoj […]
Proljeća 1957. godine Paul me Celan u Parizu upitao tko bi to u Njemačkoj mogao razumjeti njegove pjesme. Kad sam mu odmah imenovao Ludwiga von Fickera i Martina Heideggera, bio je iznenađen. Rečeno se podudaralo s njegovim nadama. Pripovijedao je o svojoj posjeti Ludwigu von Fickeru u Innsbrucku; naravno da […]
mene su puno plašili kad sam bila malaa onda su se smijali preplašenom izrazu licagovorili su mida će me istućipotezali su me za rukav i gušiligurali do zida i potom me omalovažavatidok sam bila stjerana u kutmalena, sitna, uplašena s otprilike 40 kilograma puno sam šutjela i plakalaškolske sam odmore provodilazaključanasjedeći […]
Poput samoubice Što visi o jednoj ruci S parapeta, Ovaj pauk priča sam sa sobom, Pa i psuje, Klati se tamo-amo Na jednoj niti, Biva sve glasniji U mojoj glavi Dok ležim sasvim budan U ovom starom krevetu. Čarls Simić
(Odlomak) Dvadeset šestog moj otac je, već u dva sata izjutra seo u auto i otišao u Zalu kod jednog učitelja kojeg je zatekao na samrti, a napustio ga već mrtvog, i odmah nakon toga nastavio je u pravcu Hilberga, gde je trebalo da pregleda dete koje je tog proleća […]
Svakog trenutka čovjek mora da se odlučuje na dobro ili na zlo – te odluke biće spomenik njegove egzistencije…