Jasan Pogled
Svakoj životinji koja ždere ili ubija vlastitu vrstu I svakom lovcu naoružanom puškama ovješenim u kabinama kamioneta ispunjenih ulovom I svakom strijelcu ili dragovoljcu s teleskopskim ciljnikom I svakom prostaku u čizmama s psima i skraćenim sačmaricama I svakom redarstveniku s psima istreniranim da progone i […]
Napustio me Bog. „Napustio te Bog“, Reče mi otac. Bog me zaboravio. I otac me zaboravio. Miris vrta narandži u cvatu Načas bi u meni. Ti: Dlanova lepljivih od soka i ljubavi, Kriknula si, kriknula si, i bacila: Dve zadnje svoje butine u bitku. Zatim, tišina. Ti: Čija je krasna […]
Popeh se na goru Sa koje me u visine uznesoše Dva bića – aždaja i gavran; Da vidim ono, Što se drugačije, osim tim letom, Videti ne može. Prođosmo kroz svetlosne Pukotine neba I gle! Ispod mene bejahu Sunce, Mesec i Zvezde, A ispod njih Čitav svet nepostojećih. Svuda oko […]
Sad više nema tame u koju nisam sišao po svoje zlato. Nag i siromašan padam u provaliju. Sve poznato i drago trampih za nepoznato, unapred slaveći svoju pogibiju. Zidaru je lako: kad mu je teško kuće zida. Lekaru je lakše: kad je bolestan ljude leči. Meni je najteže ljubavi moja […]
l. Šta se još očekuje od mene? Sve sam pasijanse složio, svu trešnjevaču ispljunuo, Sve knjige natrpao u peć, Sve žene ljubio dok nisu počele da zaudaraju kao Levijatan. Ja sam već veliki svetac, uvo mi je tako trulo da će uskoro otpasti. Pa što onda nema mira? Zašto ljudi […]
Razgovor sa Raoulom Vaneigemom IV, poslednji dio HANS ULRICH OBRIST: U svojim novijim knjigama razmatrate svoje postojanje i privremenost. Homogenizirajuće snage globalizacije homogeniziraju vrijeme i obratno. Kako raskrstiti s tim? Možete li nam reći nešto o privremenosti sreće u pojmovnom smislu? RAOUL VANEIGEM: Ekonomija utemeljena na produktivnosti i profitu usadila […]
„Ne znam”, uzviknuh potmulo, „zaista ne znam. Ako niko ne dođe, e pa lepo, onda niko neće doći. Nisam nikom naneo zla, niko nije ni meni, ali niko ne želi da mi pomogne. Baš niko. Pa ipak nije sasvim tako. Jedino što mi niko ne pomaže — inače bi „baš […]
Mi pišemo poeziju razdragani I stavljamo zareze i tri tačke Poneke crte između međ-reči I stavljamo tačke. Mi pišemo poeziju razdragani Davno smo pisma zaboravili Da pišemo Samo odgovore na već poslata. Nismo. Mi pišemo poeziju razdragani Jer nam se učinilo da će ona pomoći Pomaći nas od krvlju ispitanih […]
Razgovor sa Raoulom Vaneigemom III dio HANS ULRICH OBRIST: Prije nekoliko godina intervjuirao sam Constanta (Konstana) u vezi s Novim Babilonom. O čemu ste vi razgovarali s Constantom i kakvo je vaše viđenje Novog Babilona danas? RAOUL VANEIGEM: Nisam upoznao Constanta, koji je, ako se ne varam, bio izbačen iz […]
Bujice su tog jutra Odnele sve mostoveNanele muljPočupale drveće Zemlja ne upija krvKletve i tajne Zatvaraš oči licemPrema nebuOvo se ne dešavaOvo nije Amazonija Voda je počela Da ulazi u čizmeVoda je pokucala na prozorIspunila celu kuću Zasela u tvoju foteljuProgutala tvoje knjigeIspušila tvoj duvan Komšije preko reke su čuleKako […]