Jasan Pogled
“Medicina mi je zakonita žena a književnost ljubavnica. Kad mi prva dosadi ja odem kod druge”, znao je reći veliki Anton Čehonte. U skladu s rečenim, u mnogim Čehovljevim pripovijetkama prisutan je motiv medicine, bilo u obliku crtica iz života seoskih ljekara, ili pak ljekar i sudski vještak zajedno putuju […]
Jutrom se seje ili okopava Ili se sprema doručak Ili je seks Ili se široko otvore prozori da se muve ne dosete da sam sebe ne okopavam ojha Pas moj i ja njegov Pođemo u šetnju Da se drugi psi ne dosete Sic! Hodamo mirno Korak po korak Moj dugačak […]
Bilo je to na ulazu u selo Oljantajtambo, blizu Kuska. Odvojivši se od grupe turista, stajao sam sâm i izdaleka posmatrao kamene ruševine kad mi je prišao jedan seoski klinja, sav dronjav, i na poklon zatražio hemijsku olovku. Svoju nisam mogao da mu dam jer mi je trebala za ne […]
“Mladi Gogolj je prvi u književnosti visoko umjetnički izrazio ukrajinski folklor. Pravi ukrajinski život razvija se pred našim očima sa svim karakteristikama ukrajinskog naroda. Narodnih običaja, praznoverja, predrasuda ne nedostaje toj slici, ali oni su tu da bi dali boju stvarnog narodnog duha, da bi ga naglasili, obogatili. Narodno obelježje […]
Teško podnosim nasumično nasilje, ali ponekad mi nasumična pohvala pada još teže. Atinski taksista, simpatizer nacista, nedavno mi je rekao: „Glasam za Zlatnu zoru, ali vama se divim“. Bolje bi mi bilo da me je udario u stomak. Istu mučninu sam osetio pre neki dan dok sam čitao predloge mađarskog […]
Odgovor na sve su rad i ljubav
Ja sam A ja sam žena ja sam floret ja sam nečija mala kći rođena po narudžbini ja sam ježeva kuća za naspramnu kožu Ja sam dodirom uglačana kornjača na fontani Efi Brist ja sam Fazbinderov potisnuti gnev ja sam Prustova Selesta ja sam urođenički dečak sa zlatnim alkama na […]
Znam ti mladežeKoje u očima kriješ ono neželjeno kad slutiš. I znam ti drhtaj na vrhovima prstijukada istinom najgorommi laž prećutiš. Znam ti broj koraka kojimneprobojne zidove rušišI znam ti ruke kojimaU zemlji jalovoj sve sakupiš Vezujući Drvo za kamenKamen za dušuDušu za neboMene za sebe. Al’ tebe ne znam i neću. […]
Žan Pol Belmondo i ja se nismo poznavali, ali smo imali zajedničkog dobrog znanca: Lepog Jovicu, violinistu i vođu istoimenog tamburaškog orkestra iz Novog Sada. Sedamdesetih godina svirali su u Parizu, preporučio ih je i odveo Ilija Pantelić, legendarni golman „Vojvodine“ (jedno vreme i reprezentacije Jugoslavije), ne znam gde su […]
Mali je ovo grad. Zidovi se dižu, prostora je sve manje. Apsurd se diči krunicom, dok koncept tradicionalnih vrijednosti doživljava fijasko. Sijaset telećih pogleda punih bivolje frustracije hita ulicama besciljno. Stotine istrošenih, posrnulih kišobrana (od kojih je većina bez ručke) čame samotno u ćošku nekadašnjeg koncepta kulturnog centra, dok ljudske […]