Jasan Pogled
Znam ti mladežeKoje u očima kriješ ono neželjeno kad slutiš. I znam ti drhtaj na vrhovima prstijukada istinom najgorommi laž prećutiš. Znam ti broj koraka kojimneprobojne zidove rušišI znam ti ruke kojimaU zemlji jalovoj sve sakupiš Vezujući Drvo za kamenKamen za dušuDušu za neboMene za sebe. Al’ tebe ne znam i neću. […]
Žan Pol Belmondo i ja se nismo poznavali, ali smo imali zajedničkog dobrog znanca: Lepog Jovicu, violinistu i vođu istoimenog tamburaškog orkestra iz Novog Sada. Sedamdesetih godina svirali su u Parizu, preporučio ih je i odveo Ilija Pantelić, legendarni golman „Vojvodine“ (jedno vreme i reprezentacije Jugoslavije), ne znam gde su […]
Mali je ovo grad. Zidovi se dižu, prostora je sve manje. Apsurd se diči krunicom, dok koncept tradicionalnih vrijednosti doživljava fijasko. Sijaset telećih pogleda punih bivolje frustracije hita ulicama besciljno. Stotine istrošenih, posrnulih kišobrana (od kojih je većina bez ručke) čame samotno u ćošku nekadašnjeg koncepta kulturnog centra, dok ljudske […]
Pisac je uspio da iznijansira nekoliko suštinskih pitanja o odnosu između umjetnosti i morala, smislu umjetnosti, umjetničke poruke i komunikacije između emitenta i primaoca. Tako se može izvesti sljedeći zaključak: 1. umjetnost ima moralno dejstvo jer proizvodi dobre ili loše reakcije, 2. čak i kad nema za cilj izazivanje moralne […]
Prvi njegov plač beše moćan i pređe lako preko sva četiri zida prekrivena izbledelim girlandama. Konačno, rađanje je uvek značajno, iako je novorođenče kadro da to uvidi tek mnogo kasnije. Za sada, ni lekar izgleda to nije uviđao, jer način na koji je držao dete – razmetljivo, stručno, jednom rukom, […]
Vrhovima prstiju ruka mojihKada se popnem na prste noga miUspnem se i uspemDa zamenim sijalicu oberučkeDa svetlosti bude namDok hleb čeka da se mesi Pa nekoj luciItaki, Havani, OdesiAleksandriji, Baru, HavaniLagosu i Mombasi Oberučke odnesi Po krišku podeli, ponesiTopao je hlebGde jesi. Marko Jovanović
Ponekadmi se učini da mogu da odemsitnim polukorakomili da se provučemispod ograde Ponekad mi se činida mogučaki krupnim koracimakroz širom otvorena vrata A onda pokušamsamo da se okrenemda promenim težištei shvatim da sam prilepljena za podlogu od kartona na kojoj su nacrtani krevet,sto, stolice i prozor na zidu što gleda […]
Za nekoliko trenutaka zauzet će elegantan položaj pored klavira. Jedva primjetnim naklonom prihvatit će burno odobravanje publike. Njena haljina, prekrivena šljokicama, sjajit će se kao da na nju svjetlo prenosi svu žestinu pljeska stotinu i šesnaest osoba u malenoj i ekskluzivnoj dvorani u kojoj će moji prijatelji prihvatiti, ili odbaciti […]
„STAR SAM I UMORAN; DOŠLO JE VRIJEME, KADA SJEĆANJA STUPAJU NA MJESTO NADE“ („Ich bin alt und müde; es ist die Zeit, wo die Erinnerung an die Stelle der Hoffnung tritt.“) „Vedrom pučinom neba zabrodio je ogroman pun mjesec, a njegova svjetlost spuštala se brzo niz planine, šireći najprije prigušen […]
Misterija Fulcanelli Pariz, u postapokaliptičnim dvadesetim, je bio svetlo sveta, blještava tačka istorije. Početak kraja samog vremena. Tu su se razvili umetnički, književni, socijalni, politički i naučni koncepti koji su praktično oblikovali ostatak veka. Od umetnika kao što su Hans Arp i Marcel Duchamp, do matematike Paul-a Dirac-a i do […]