Jasan Pogled
Kuda oni idu kad tako užurbano prolaze ulicama? Gde spavaju, i da li mogu da spavaju, šta se događa pod njihovim mračnim pogledom. Na šta misle kad po cele dane provode u javnim parkovima, s glavama zagnjurenim u ruke koje izgledaju kao da dolaze izdaleka da bi se pridružile jedna […]
Boris Jovanović – Bog u Birtiji Izdavač: Zenit, Novi Sad Azbučnik poezije o ljudima koji samo nalikuju ljudima. Upečatljiv poetski krik očajnika o tome šta nam se dešava i hoćemo li, takvi kakvi jesmo, uopšte preživeti… Ima li Boga ili je on doista mrtav? Ili se zaputio i kao pokajnik […]
Bucko se tiho uvlači u kuhinju i pipa po kredencu, tražeći dvopek, potom ulazi u trpezariju i seda da ga na miru pojede; oči mu se zarivaju u očevu košulju, u polupraznu flašu ruma, u prljave tanjire i zidni sat sa zvezdastim stalkom: sedam ujutru. Završava i ustaje, kreće neodlučno […]
Istovremeno sa tim ponovnim saznanjem kroz moj unutrašnji život prošao je oštar bol, smrtno gorak, on me je nagrđenim, razdornim osećanjima mučio i ranjavao dugo, časovima, sve dok nisam postao kao neko bespomoćno, preplašeno dete. Spopalo me je jecanje, jecanje bez suza, neiskazivo gorko, grčevito i očajno. Noć je prošla. […]
Na malom skveru s dve-tri klupeI s bukom što se slabija činiU sunčano se podne skupeStarci iz kuće u blizini. U kaputima starim mnogo(Jer čemu nov kad dugo traje)Žmire put sunca ili strogoZure u tramvaj što tu staje. I ćute. A kad tramvaj jekneI krene s bukom u dalekoŠta jedan […]
Ne sustaj, Gutenberg! – dvaput Ura za Manjinu Prevela s engleskog: Drinka Gojkovic Sâmo postojanje “teške književnosti”, njeno preživljavanje u svetu koji je prema njoj u velikoj meri indiferentan predstavlja malo čudo. A svaka rasprava o čudima – ako niste prorok ili pop – nosi određeni rizik. Šta je, u […]
Jedino će moj život doista umreti za mene,jednom.Jedino trava zna ukus zemlje.Jedino krv moja čezne, doista,za mojim srcem, dok ga napušta. Vazduh je visok ti si visoka,visoka je tuga moja. Dolazi vreme da umiru konjiDolazi vreme da ostare mašineDolazi vreme kad pada hladna kišai sve žene imaju tvoju glavui nose […]
Nekakva smrtna opna,kažu,ali sta je bilo u njoj? Psiha,tako psiholozi,duša,tako dušebrižnici,persona,tako šefovi personala. A uz to još i anima,imago, demon,identitet, Ja,Ono i Nad-ja. Leptir koji se,kažu, podigaoiz tog meteža,pripada nekoj vrsti o kojoj ne znamo ništa. Hans Magnus Encensberger Prevela s nemačkogDrinka Gojković
1928.god. Ja sam sav nekakav naročit gubitnik. Nada mnom se u poslednje vreme nadneo nekakav neshvatljiv zakon neostvarljivosti. Što god poželim – upravo to se ne događa. Sve se događa obrnuto mojim predpostavkama. Zaista:čovek snuje a Bog odlučuje. Strašno mi je potreban novac, a ja ga nikada neću dobiti, Znam […]
Moje učenje, njegova priroda i njegove granice (Predavanje pred psihijatrijskim pripravnicima. U Bordeauxu.) Poglavlje 2 iz navedenog predavanja. Str. 71-76 Očito je da ono što ja podučavam ima veze s onime što nazivamo psihoanalitičkim iskustvom. Neki to žele smjestiti u, što ja znam, u nešto što ga ne smješta […]