Jasan Pogled
I U ranohrišćanskim i nehrišćanskim dokumentima jedan broj žena spominje se u ulozi rođaka, patronesa, družbenica i sledbenica Isusa Hrista. One su, štaviše, i prvi svedoci njegovog raspeća, pogreba, vaskrsenja, ali i ravnopravne sagovornice, voljene žene, itd. Gotovo da nema, međutim, eksplicitnijeg upućivanja na to da su one bile i […]
Jedina misao koju filozofija ima о tome, u odnosu na istoriju, jeste jednostavna misаo o umu – misao da um vlada svetom, i da je, prema tome, svetska istorija racionalna u svom razvoju. (Hegel, The Philosophy of History) Sranja se dešavaju. (Popularni slogan sa štampanih nalepnica) Milenijum je pred nama, […]
Nisu nas u vozove U nišane su nas. A nišane nas I dan danas. Marko Jovanović
Ima ih koji pišu da bi začudili, a imali smo i razdoblja u kojima se izazivanje čuđenja kod čitaoca smatralo glavnim ciljem spisateljskog zanata: međutim, knjiga koja je mene najviše začudila, i koja je do mojih ruku dospela sasvim slučajno, svakako nije pisana s tom namerom. To je knjiga religioznog, […]
Danas se ukrcavate na voz bez voznog reda. Niko vam ne može reći šta vas čeka, pogotovu onaj koji ostaje. Jedino u šta mogu da vas uverim je – da je to putovanje u jednom pravcu, bez povratne karte. Stoga pokušajte da pronađete utehu u pomisli da ma koliko ova […]
Biram nju. Samo nju i nikoga više. Tebe! Diram ju svime što nije stvarno, a ipak jeste – svime što živi, bubri, rasplamsava se i iščezava dok mi se oči pune suzama. Klicanje u znak pozdrava. Opetovan susret. Sudar zaželjenih. Lice otvoreno prema drugome. Goloća nas koji titramo kao jezero […]
Kome je bolje, filozofu ili gušteru koji se sunča?
U poeziji Valbone Jakove, kosmogonijska i ontološka ravan, preklapaju se, tvoreći na mahove neraskidivo jedinstvo lirske subjektinje sa prirodom koja ne služi poput pejzažnog okvira, naprotiv, ona je ram ogledala u kojem se hvata odraz kao ličnonosni entitet. Ličnost, jedinka, subjektinja koja na momente pada pa se uspinje, kao da […]
Kako je moguće obuhvatiti odjednom sva iskustva jednog izmučenog, poniženog, žudnog čovečanstva? – tako glasi pitanje koje je, sa mladalačkim očajanjem, Dostojevski postavio Visarionu Gregorjeviču Bjelinskom, najvećem ruskom kritičaru tog doba. A njegov odgovor je bio zadivljujuće precizan: počni od pojedinca. Onog najbližeg tebi. S ljubavlju uzmi za ruku poslednjeg […]
Najzad sam ubio svog oca. Samotna zlatna kazaljka na modrom brojčaniku kule Moskovskog univerziteta pokazivala je minus četrdeset stepeni celzijusa. Saobraćaj je zamro. Ni ptice nisu smele da polete. Grad se skočanjio, poput ljudskih pihtija. Ugledavši svoj odraz u ovalnom kupatilskom ogledalu, ujutru sam ustanovio da mi je kosa na […]