Jasan Pogled
Dobro i zlo su relativni u istoriji. Time hoću da kažem da u pojavnom nema ni čistog zla ni čistog dobra; svako dobro krije u sebi senku zla i svako zlo nosi sobom klicu nečeg dobrog. U istoriji uopšte nema ničeg što nije udvojeno. Bilo šta da činim, to što […]
O podudaranju avangardne, međuratne književnosti sa karnevalizovanom književnošću, kao o svesnoj, programskoj težnji ne može biti reči. Ali, pažljivijom analizom postupaka i motivacijskog i značenjskog kompleksa kod nekih avangardnih pisaca, pa tako i kod Miloša Crnjanskog, ova veza se uočava na dubljem, implicitnom nivou. Pripadajući generaciji međuratnih pisaca koji su […]
Retko kada se dešava da prva knjiga nekog relativno mladog i nepoznatog pisca bude dočekana na način na koji je primljen roman SatanTango (Sátántangó) tada tridesetjednogodišnjeg Lasla Krasnahorkaija. Još se ređe dešava da nekom talentovanom reditelju roman dospe u ruke još u rukopisu i oduševi ga do te mere da […]
Ma tek i na nekoliko dana ili sati ili na jednu sedmicu, čak i više, ali svake godine se vraća vreme koje bih voleo da nazovem: zlatni dani. Zemlja je opet vlažna i meka od kiša krajem leta. Voda je s listova sprala prašinu i krošnje su opet zelene. Zore […]
Fenomenologija kao reformisano prosvetiteljstvo Razvoj fenomenološkog pokreta i bogatstvo filozofske misli koje je iznedrio u dobroj meri dugujemo jedinstvenom odnosu fenomenologa prema Edmundu Huserlu. Pažnja usmerena ka fenomenologiji kod većine njenih poklonika isprva nije bila privučena utiskom o moćnoj, zaokruženoj doktrini. Huserlova fenomenologija se pre iskazala kao prigodno uputstvo za […]
U našoj kulturi dobro poznati i veoma popularni mađarski pisac, esejista i mislilac Bela Hamvaš načinio je veoma smeo i ambiciozni poduhvat – izdvojio je iz celokupne duhovne istorije covecanstva ona, po njegovom mišljenju, najznačajnija pisana dela (zapravo, njihove odlomke) i od njih sastavio zbornik najumnijih mislilaca ljudske istorije, od […]
Opis Ljiljana Maletin Vojvodić autorka je romana Patuljci i Hiperboreja (2008) i U Egzilu (2011), kao i kulturološkog bedekera Finska, zemlja Kalevale, jezera i sauna (2011). Koautorka monografske publikacije Karlovačka gimnazija (2010). Kao pisac, boravila je u rezidencijalnim umetničkim centrima u Španiji, Portugaliji, Latviji, Finskoj, na Islandu, Grenlandu i u Norveškoj. Bavi se imagološkim istraživanjima i fotografijom. Radove objavljuje […]
Od mnogih svetova koje čoveku nije poklonila priroda već ih je stvorio njegov vlastiti duh, najveći je svet knjiga. Ispisujući prva slova na školskoj tabli i pokušavajući da čita, svako dete čini zapravo prve korake ka jednom veštačkom i neobično složenom svetu za čije upoznavanje i usavršavanje pravila igre jedan […]
1. Određen neodređenošću, razdefinisan od silnog definisanja, mnogolik, protejski promenljiv, a ofanzivan i halapljiv u gutanju sve većih isečaka stvarnosti sveta u kojem živimo, postmodernizam nije kao drugi “izmi”: on je slika, stanje i način mišljenja o svetu, on je izlučevina istorijskih, kulturnih i političkih promena od 60-ih god. XX […]
Obuhvatnost transverzalne fragmentarnosti Zašto pišem formalno opsežne i obuhvatne knjige, a ne fragmentarne i ničeanski aforistične kao što to na tragu Waltera Benjamina čini Giorgio Agamben? Zanimljivo je objašnjenje na to pitanje dao Alain Badiou. Iako sebe ne smatram ni po čemu poklonikom njegove ontologije i njegovih razmatranja o metapolitici […]