Jasan Pogled
Gevulde koekje je običan, okrugao kolačić. U vitrinama pekarnica izgleda kao da je njegove punašne obraze malko opalilo sunce. Ti punjeni kolačići imaju ravan ili nazubljen rub. Ponekad se pojavljuju s bademom utisnutim u sredinu. Tada izgledaju kao veliko dugme. Sve u svemu, skromno tijesto. Nema ničega što bi ga […]
U drevnim fondovima ljudske mašte izgleda da je bilo manje mesta za nežnost i za ljubav prema gradu no što je bilo prostora i podsticaja za sasvim suprotna osećanja odbojne nelagodnosti, prezira i, pre svega – straha… U velikim mitovima, u čuvenim spevovima, u sagama i skaskama – ako je […]
Moderna srpska poezija od kraja 19. veka teži sve složenijim oblicima ciklizacije zbirki, a potom i celih pesničkih opusa. U 19. veku Jovan Jovanović Zmaj u Đulićima i Đulićima uveocima počinje ciklično da uobličava zbirke, potom nalazimo nekoliko prvih pokušaja formiranja modernog ciklusa u „Ispovestima“ kod Vojislava Ilića1, da bi […]
Moskovljani su trljali oči kad su u junu 2010. prvi put ugledali stanicu metroa nazvanu Dostojevska. Na zidovima nove stanice bili su, u skupocenom italijanskom mermeru i velikom formatu, prikazani prizori iz romana Fjodora Mihajloviča Dostojevskog: Raskoljnikov zamahuje sekirom nad glavom svoje druge žrtve; Rogožin s isukanim bodežom vreba kneza […]
Pauci u uglovimane brinite;neću vas pomesti. Prvi svitac!Zašto se vraćaš?To sam ja budalico! Ja sad odlazim;igrajte se zrikavci,budite dobri. Ja sada odoh,ljubite se, uživajtecvrčci moje kolibe. Ja sada odlazim;ljubite se, uživajte,muhe moje kolibe. Hajde, izlazite svici:Ja sad zatvaram,izlazite! Issa To je – kaže R.H.Blyth – “hrišćanskije od Hrista, više budistički […]
Izlaganje ujutro 4. januara 1975. u Buddha dvorani. I, 33: maitrikarunamuditopekšanam sukha duhkha punya apunya višayanam bhavanataš citta prasadanam. Duševna pročišćenost (cittaprasadana) javlja se uspostavljanjem (bhavana)[odnosa] simpatije za ono što je u dobru (sukha), saučešća za ono što je u patnji (duhkha), radovanja za ono što je valjano (punya) i […]
Poetika Fjodora Dostojevskog, kao jedne od najuticajnijih figura u svetskoj književnosti, ostavila je dublji trag na stvaralaštvo srpskih književnika 20. veka nego što je to u dosadašnjim studijama zapaženo (Radulović 2011: 55). Među njima jeste i Ivo Andrić, a jedan od načina na koji se mogu ostvariti intertekstualne poveznice među […]
Matje Galej: – Jeste li sigurni da Vas čitaoci razumeju? Margerit Jursenar: – Sigurna sam u suprotno. Neki čitaoci traže sebe u onome što čitaju i ne vide ništa drugo osim sebe; sve što dodirnu menjaju, ne u zlato kao Mida, već u sopstvenu supstancu. Drugi polaze od već gotove […]
Većina ljudi spontano živi fiktivnim, tuđim životom. Većina ljudi su drugi ljudi, kaže Oskar Vajld, i dobro govori. Jedni provode život u potrazi za nečim što ne žele; drugi se muče da pronađu nešto što žele, ali im ničemu ne služi; treći se, pak, izgube u ◊Međutim, većina je srećna […]
Kad se radionički događaj odigrao, i kad su se Timej, Hermokrat, Kritija, „Četvrti“ – a možda i još neki nepomenuti učesnik bez veće uloge, sličan docnijem Klejiniju i Megilu – razišli na sve četiri strane ondašnjeg sumornog grčkog sveta, iza njih je, pored uzbudljivih uspomena, moralo ostati i nešto što […]