Jasan Pogled
1849. Na početku godine. Dostojevski je pod utjecajem petraševca Spešneva. Sprijateljuje se s jednim od aktivnih članova društva Petraševskoga, P. N. Filipovom,[55] о kojem uskoro piše u svom iskazu istražnoj komisiji: to je »još sasvim mlad čovjek, žustar i vrlo neiskusan… Ali ima mnogo vrlo lijepih osobina zbog kojih sam […]
Gost 75. epizode dokumentarne serije „Film i književnost“ u sklopu programske celine „Razgovori u Kući scenarija“ Narodne biblioteke „Dr Dušan Radić“ je Petar Janjatović, muzički novinar, rok kritičar i enciklopedista. Predstavljanje petog dopunjenog i proširenog izdanja „ Eks Ju rok enciklopedije: 1960 – 2023.“ Petra Janjatovića, omiljeni filmovi i knjige […]
Rembo – Prosjačko detinjstvo Da bismo razumeli Remboa, čitajmo njegovo delo, nastojmo da odvojimo njegov glas od tolikih glasova koji su se s njim slili. Nikuda nećemo dospeti tražeći daleko, tražeći kod drugih ono što nam je sam Rembo rekao. Malo je pisaca koji su tako žarko kao on želeli […]
(Dragomir Kostić, Svet Franca Kafke, Akademska knjiga, Novi Sad, 2018, 310 str.) Dragomir Kostić (1954) svoje dugogodišnje pasionirano i naučno čitanje dela nemačkog pisca Franca Kafke, krunisao je knjigom Svet Franca Kafke u izdanju Akademske knjige iz Novog Sada. Ovo obimno naučno-esejističko delo profesora Kostića predstavlja svojevrstan uvod, tj. nezaobilaznu […]
1847. Siječanj. Roman u devet pisama izlazi u prvom broju »Suvremenika«. Siječanj — travanj. Dostojevski se porječkao s Bjelinskim »oko shvaćanja literature i oko težnje literature«, što je uskoro preraslo u »formalnu zavadu« (iz iskaza Dostojevskog istražnoj komisiji). Dne 19. veljače. Bjelinski piše I. S. Turgenjevu: »Dopisivanje varalica kod Dostojevskoga […]
Fantastika, kao znak dubine i snage duhovne kulture svakog naroda javlja se u književnosti, obogaćujući prirodne osobine književnog teksta kao alternativa na drugi i drugačiji svet čoveka. U središtu ovog drugog sveta jeste želja čovekovog duha da pređe preko svih metafizičkih granica i uspostavi model drugačijeg života. Nestvarna stvarnost toga […]
Vitold Gombrovič (Witold Marian Gombrowicz, 1904–1969), student prava na Univerzitetu u Varšavi, a zatim filozofije i ekonomije u Parizu, vremenom je postao jedan od najistaknutijih poljskih novelista i dramatičara. Neposredno pred izbijanje Drugog svetskog rata emigrirao je u Argentinu, gde je i proveo rat. Njegova dela su poznata po dubokim […]
Biju me dani nemirom, san me vara i mladost me boli, a ja šutkam otrovanu krv da u tišini bolje čujem huk vremena koje dolazi. Zora koja će sutra svanuti za mene je najviša zapovijed, sve dotle ja sam čovjek koji čeka i vojnik na skrovitu mjestu. Oko mene su […]
1844. Na početku godine. Piše M. M. Dostojevskom о zajedničkom prevođenju Mathilde Eugènea Suea i javlja mu da je za blagdana završio prijevod Balzacove Eugénie Grandet. Veljača. Dostojevski se odriče nasljednih prava na zemlju i seljake za neznatnu, jednokratno isplaćenu svotu. Prva polovica godine. Dostojevski prevodi roman George Sandove Posljednja […]
Mislio bi čovekKad pogleda mrak,Da je strašno moćan,Da je silno jak. To bi bilo naopako –Al’ na sreću nije tako:Svećicu zažeži,A mrak odmah beži! Jovan Jovanović – Zmaj