Kad sam ti prvi put dolazio, uznemirio sam se kao kuče.Opipavao sam po mraku kao slijepac.Noć, pa još tuneli…Pljusne po staklu rastopljeni snijeg.Ispod magistrale noćna rijeka.Klokoće, huči, samu sebe davi.Kao oplođena ogromna zmija…Tek svitne mjesečina, opet u tunel.U autobusu pospali, zabacili glave…Bijele im se poklana grla.Može li iza ovakve noći […]

Sve naokolo zatrpano snijegom.A mi u vozu.U kupeu toplo, samo nas dvoje.Gledamo čudo od bjeline, zaobljene mekane oblike…Kao da smo pritrpani perjanim jastucima.Duboko ispod nas nazire se trag zametene magistrale.Baš dobro što smo u vozu…Naslonjena na moje rame, zaspivaš…I ranije sam volio vozove, sad ih još više volim… Boris Jovanović […]

Kad si brisala prašinu, zapala iza teškepolice sa knjigama.Lijepa i važna, kao svaka ikonica.A knjiška polica velika i teška kao svaka knjiška polica.Teška, brate, kao jedrenjak…Ne bi je ni jači od nas šenuli.– Nema veze – kažem ti, a oblio nas znoj od uzaludnog posla.– Brzo ćemo krečiti, pa ćemo […]

Dok ti pričam o vinima, baš mi prija.Mislim, prija mi vino iz priče.Ovako-kako-tako.Popijemo ponekad iz jedne čaše.Gutljajčić po gutljajčić…Kad tako pijemo jednočašno vino, skole me kič-sličice,sa starih bombonjera i goblena.Recimo: golub i golubica.Ili: stara vodenica, a unutra (to se i ne vidi)vodeničar stis’o vodeničarku.Pa se kupaju u brašnu…Tebi se od […]

Što li sam navalio da ga ne treba koristiti, samo Savaot zna.Ti me ubjeđuješ da mora, ako će hljeb na nešto da liči.Tvrdoglavim da ne mora i da je to jedna od zabluda savremenogčovječanstva u podznaku – pekarstva.Onda ti pomenem svoju strinu planinarku koja je mijesilahljeb bez kvasca.– Verovatno je […]

Stavim krišom tvoje naočare i sve se nekako čudim.Prosto rečeno: ne odgovaraju mi.A čudim se i kako ne možeš bez njih…Ja bih mogao.I kad se malo ljutneš, ostavim te na miru.– To što ti možeš bez naočara ne znači da mogu i ja –tako mi nekako objasniš.Malo prekora u glasu, […]

Obično te pitam kad mi nešto nije jasno. Obično mi je malo toga jasno. A i kad mi objasniš, treba mi dodatno razjašnjenje. Naravno, pitam te isključivo kad već znam odgovor. Kad dobijem tvoj odgovor, ispostavi se da je to – to. Jednostavno, tako sam i sam mislio. Nije ni […]

Svi hvale tvoje kiflice.Lijepe, mirišljave, vazdušaste.Slani i slatki oblačići.Preplanuli kao curice na suncu.Tako je to kad mijesiš sa dušom.Svi hvale, rekoh, samo ja – jok.Nijesam to naučio.Potičem iz takve loge.Ili sam takav sam po sebi.Kad bih počeo da hvalim kiflice i pored kiflica,kad bih tebe počeo da hvalim, daleko bi […]

Kad odemo u kafić, a napolju kišno, sanjivo,ja uporno bistrim svjetsku politiku i nešto morališemo domaćim političkim barabama…Ti piješ svoju kafu i slušaš me.Sve se nadam – pažljivo.Dođe mi da naručim neku žestinu, jednu, drugu, treću, sto treću…Pa da lomim čaše kao ono nekada, u mom mahnitom dalekomkafanskom gradu…Pa da […]

Pripeklo.I žagor se rastapa.I ptica na nebu.I nebo.Udara vreli talasić.Da mi je da otvorim oči, da mi je da podignem glavicu.Da mi je da ti odgovorim.Valjda me zoveš, valjda ulaziš u vodu.Valjda hoćeš da uđem.Da mi je da se okrenem na bok.Da se ne brukam… Boris Jovanović Iz knjige Mala […]