Jasan Pogled
Da li bi voljela da imaš ferari – Da li bi voljela da imaš ferari? – pitao sam Silviju. Nasmijala se, zna me, poznaje me dobro, moje igre, moje pokušaje, moje trikove, to me ponekad nervira, jer bih volio da sam, ponekad, za nju nepoznat, nepoznat, potpuno, ali nekad volim […]
Izgleda da sam jedno shvatio Izgleda da sam jedno shvatio. Silvija je potpuno drugačija nego što sam mislio. Htjela je da me snima. Kupila je kameru, uključila je i okrenula ka meni. Snimala je mene kako gledam televiziju. Pitala me: – Šta iskreno misliš o meni? – Iskreno danas, iskreno […]
Kako možeš ništa da ne radiš – Kako možeš ništa da ne radiš – pitala me je Silvija, ali ne nešto bijesno ili ne znam kako već obično, pomirljivo, kaže: – Kako možeš ništa da ne radiš. Ja bih tako poludjela. – Kako možeš da radiš – pitao sam je, […]
Silvija kaže: dobro, i ovdje postoji korupcija Silvija kaže: – Dobro, i ovdje postoji korupcija, nepotizam i sve ostalo, ali bar neko ode u zatvor. Tamo kod nas niko nikada. I ako policija otkrije nešto sudski procesi se odugovlače i šta – ništa. Milioneri preko noći. Uh, kako je strašno […]
Prevario si me. Dobro si me prešao što si umro. Tako, odjednom. Bez bolesti, bez najave. Tek tako, odeš na popodnevno spavanje i više ne ustaneš. Prevario si me i nije fer. Ćak sam osjetila, tog popodneva, dok si ti u sobi spavao, kao da je neko izašao iz stana […]
I opet dođeš kući i kažeš: Dobro je. Nije se ništa desilo strašno. Jabuke su na stolu. Rakija u ostavi. Centralni zatvor u Beogradu. Škripa ulaznih vrata. Radio iz neke od kancelarija najavljuje kišu. Neki ljudi jednostavno ne mogu. Ne mogu da izdrže, reaguju, kažu, udare, ne daju na sebe, […]
Ponekad smo i ja i Silvija bili mamurni Ponekad smo i ja i Silvija bili mamurni. I to nije bilo dobro, i kako su godine prolazile i kako smo stigli ovdje među strani svijet, nerazumljivi, dosadni i radni, bilo je sve gore. Kada sam mamuran ponekad mi se priviđaju stvari. […]
Sve se mijenja – razmišljao sam izjutra Sve se mijenja – razmišljao sam izjutra dok sam gledao televiziju – neki kanal o putovanjima. Sve se mijenja, Silvija je otišla na posao, a ja ležim u krevetu, potpuno, savršeno, otvorenog čela – gledam slike, gledam, učestvujem, dio sam tih slika, neka […]
Kako sam samo sa ostrva, sa Oliba, svake noći gledao svemir i zvijezde i razmišljao o životu, i kako se sve tek tako promijenilo u trenutku, onda, kada sam začuo njen krik. Bio je mrak i nijesam mogao tačno da odredim odakle je krik stigao, ali odmah sam čuo i […]
Silvija nije imala vremena Silvija nije imala vremena, a ja sam ga imao na pretek. Čim smo došli uključio sam TV, nevjerovatan izum, tako sam rekao Silviji, i pritiskao dugmad na daljinskom upravljaču, broj deset, pa 31, pa 49, pa 71, kanala koliko hoćeš i šta hoćeš, neke stvari […]