Jasan Pogled
– Ovo je kamen – reče poigravajući se njime – a kroz izvesno vreme pretvoriće se, možda, u zemlju, iz zemlje će nastati biljka, ili životinja, ili čovek. Ranije bih bio rekao: “Ovaj kamen je samo kamen, bezvredan je, pripada svetu iluzija, međutim, njemu takođe pridajem važnost, jer će u […]
Kad se Aristotel (384—322) rodio, Platon je već imao 43 godine i bio vrlo poznat kao filozof. U svojoj sedamnaestoj godini Aristotel je došao u Platonovu Akademiju u Atenu, gdje je proveo 20 godina. Poslije Platonove smrti, Aristotel je otišao vladaru Hermiji u Malu Aziju, jer je on bio prijatelj […]
Koji su odnosi između genealogije, definisane kao istraživanje Herkunfta i Entstehunga, i onoga što se obično zove istorija? Znamo čuvena Ničeova obraćanja istoriji na koja ćemo se odmah osvrnuti. Ipak, genealogija se ponekad označava kao „wirkliche Historie”; u više navrata ona je okarakterisana kao „duh”, odnosno „istorijski smisao”. U stvari, […]
Elena Viljagra je sanjala da su kuću reči pohodili pesnici. Reči su, čuvane u starinskim bočicama od stakla, čekale na pesnike i nudile im se, lude od želje da budu izabrane: one su pesnike preklinjale da ih pogledaju, pomirišu, dodirnu ili liznu. Pesnici su bočice otvarali, prstom probali reči, a […]
Jedni pretpostavljaju da je Gogolj spalio gotovo završeni drugi tom “Mrtvih duša” u naletu bijesa, a drugi da je to uradio slučajno. Navodno je htio uništiti samo prvobitne rukopise, ali je nepažnjom bacio u kamin i sveske s prepisanim tomom. Bilo kako bilo, taj je događaj potresao i samog pisca, […]
”Kad je javljeno da je Nobelovu nagradu za književnost dobila Ani Erno, rijetko ko u Srbiji je znao ko je ona. Razumljivo: njene jedine tri knjige na srpskom jeziku objavila je Prosveta još 1997. godine – Jednostavna strast, Mesto pod suncem i Nisam izašla iz svoje noći. Objavljena su, istina, i dva intervjua, u […]
Za svaku stvar ponaosob, snevač treba da pronađe način da oseti potpunu ravnodušnost koju upravo ta stvar u njemu izaziva. Neposrednim instinktom umeti iz svakog predmeta ili zbivanja izvući ono što bi se o njemu moglo sanjati, ostavljajući u Spoljašnjem Svetu sve ono što je u njemu stvarno – eto […]
Ako bi neko sumnjao u to da istinsku satiru može da napiše samo duboko religiozan čovek, neka čita Gogolja. Najveca napetost koju čovek jos može podneti u spisu: duboka religioznost i lakrdija usmerena prema spolja. Tako je to bilo kod Sterna, Fransa i Aristofana. Ova napetost je zbunjivala svakoga – […]
Da pesma „Balada“, kao uostalom i dobar deo Miljkovićeve poezije uopš te, izrasta i formira se direktno iz knjiga, odnosno racionalno shvaćenih teoretskih odredbi, a ne pretežno iz gole inspiracije – na koju se, inače, u ime pobede nad pesnikom poziva – dokazuju i ovi stihovi: Kradljivci vizija, Orlovi iznutra […]
Smisao Čuda za utemeljivanje vjere je neprocjenjiv jer se praktično potvrđuje upliv transcendencije na konkretno postojanje. Čuda dokazuju da je nemoguće moguće, i da ono što se protivi našoj logici i zdravom razumu može dobiti status egzistencije. Sam čin u religiji usmjeren je na kolektivnu svijest odakle se potvrđuje autoritet […]