Jasan Pogled
Lao Ce Daovo kretanje je vraćanje (nazad u sebe), daova upotrebnost je meko (u temelju svakog kazivanja) (Sve) pod nebom je rađeno iz punog (bića), puno (bića) je rođeno iz praznog (bića) Dao rađa jedno, jedno rađa dva, dva rađa tri, tri rađa sve stvari. Sve stvari (u sebi) skrivaju […]
Evelini Hanskoj Moja voljena ljubavi, jednim jedinim milovanjem vratila si mi život. Oh! Moja draga, nisam mogao ni da spavam, ni da radim. Utonuo u osećanja te večeri, rekao sam ti bezbroj nežnosti. Oh! Ti imaš božanstvenu dušu za koju čovek ostaje vezan čitavog života. Dušo moja, ti si, iz […]
Kiš inklinira metafizičkoj, a ne ljudskoj pravdi. Za one koji ne ulaze u postojeće enciklopedije, nebitne iz ugla istorijske logike, postoji vječna Knjiga umjetnosti. U velikoj Knjizi svijeta, čiji je literatura djelić, ima dovoljno prostora za zapis o svim ljudskim stvorenjima koja su bila, koja jesu i koja će biti. […]
Onome ko voli da čita i da se šeta, verovatno će jednom pasti u oči sličnost, srodnost romana i grada. Može čovek da se ušuška u njima, da se izgubi u njima, da lebdi nošen njihovom maticom. I grad i roman, dosegli su puno letstvo u devetnaestom veku, i jedan […]
Juče ujutru u Tverskoj ugledao sam dečaka. Za njim je hodala grupa zabezeknutih građana muškog i ženskog pola, razjapljenih usta, i vukla se čitava povorka praznih kočija, kao za pokojnikom. Iz tramvaja br. 6, koji je dolazio u susret, naginjali su se putnici i prstom upirali u dečaka. Neću da […]
Ti koja imaš ruke nevinije od mojihi koja si mudra kao bezbrižnost.Ti koja umiješ s njegova čela čitatibolje od mene njegovu samoću,i koja otklanjaš spore sjenkekolebanja s njegova licakao što proljetni vjetar otklanjasjene oblaka koje plove nad brijegom. Ako tvoj zagrljaj hrabri srcei tvoja bedra zaustavljaju bol,ako je tvoje ime […]
Kalevala Ako bi neko upitao: šta je priroda? – mirno bi mu se moglo odgovoriti da je to ono o čemu govori Kalevala. Priroda nije realitet, nije nužda, nije neprijatelj, nije neki spoljni svet koji je nezavisan od čoveka. Priroda je ono o čemu govori Kalevala. Ne životinje, bilje, zemlja, […]
Bez svega mogu –bez ruku,bez nogu,bez glave sečakosjećammnogo komotnije,ali bez srca– bez srca ne mogu,tog malenog srcasvojeg i svačijeg. Vito Nikolić
O obalu življenja – razbi se ljubavna lađa…To su poslednje zapisane reči Vladimira Majakovskog, pesnika revolucije, ali i pesnika ljubavi, čija srce nije moglo da se pomiri sa učmalošću svakodnevnice koja je lagano ubijala ono što je najviše voleo… Snažne i dramatične ljubavi često imaju veliku cenu, a legendarni, i […]
Mislim tuđe misliKradem svoje vremeProvlačim gaIzmedju oblaka, snova,Daljine i snega… Kada poželimDa ti nedostajemOdsanjam pesmuZatvorim očiI na kaldrmi zamislimCvet beli. Kada te nemaJer tako hoćuZaledim osmehU sebi kažem imeUdahnem dubokoI pomislim Tako mi nedostaješ… Miroslav Antić