Jasan Pogled
Pojedinac i univerzum : eseji / Ernesto Sabato ; izabrala i prevela sa španskog Aleksandra Mančić Milić Argentinski pisac Ernesto Sabato se rodio 1911. godine. Studirao je matematiku, fiziku i filozofiju, radio na istraživanju zračenja atoma u Laboratoriji Kiri, a zatim u SAD. Bavljenje naukom napustio je oko 1945. godine, […]
Moje su knjige, kako ja osećam, pokušajracionalne formulacije mog metafizičkogodnosa prema stvarnosti i njenim prividima.1 B. Pekić U skladu sa premisama samosvojne eksplicitne poetike, Pekić Atlantidu podnaslovljava sa epos, dodajući mu u „Predgovoru” i odrednicu antropološki. Upravo ovakav postupak nas obavezuje da podnaslovljavanje teksta shvatimo kao poseban znak njegovog smisla, […]
Naša bolničarka beše tako mlado, lepuškasto devojče, puno čari i gimnazijskih nestašluka. Banula je u četu s proleća, uoči pete ofanzive, i namah osvojila naše simpatije. Više od svih, s njenim dolaskom se izmeni naš komandir, stasit i dotad nehajan srbijanski delija, koji je s pesmom i šalom odolevao jurišima […]
Teorija sklopova i društvena kompleksnost Opis Cilj ove knjige je da se predstavi jedan novi pristup društvenoj ontologiji. Kao i kod svih drugih ontoloških istraživanja, i ovde je reč o pitanju za kakve vrste entiteta možemo osnovano da tvrdimo da postoje. U ovoj knjizi će se zauzeti ontološko stanovište koje […]
Tema ljubavi u pesništvu Miloša Crnjanskog donosi relativizaciju tradicionalnih poetskih konvencija. Odstupanje od tradicionalnih normi u Lirici Itake3 prvenstveno se javlja kao reakcija na poremećen sistem vrednosti i na duhovni potres izazvan Prvim svetskim ratom. Uprkos opštem pesimizmu, pojavljuje se Crnjanski kao pesnik za koga je pevanje izvor volje za […]
Jedino na svetu što je, možda, plodnije od veze tela, to je veza duhova. M. Ristić (1924) Looking back now in a retrospective kind of arrangement,all seemed a kind of dream. Dž. Džojs (1922) I „Telefonska centrala“: Ristićev pogled na Dž. Džojsa Kada je u decembru 1924, u „Komentarima“ objavljivanim […]
1. Zli lovci i dobri baštovani Peter Handke je pozno delo Tomasa Bernharda video kao izdaju priče kao „najslobodnije forme“ književnosti. Suprotstavljanje zlih lovaca i dobrih baštovana u delu Istrebljenje. Propast, za njega se simptomatično ukazuje kao pripovedanje potčinjeno shematskoj retorici i usiljenom vicu. Smatrao je da se osetljivost za […]
Gaston Bašlar, francuski matematičar, epistemolog i teoretičar poetske mašte – ne nalazim prikladnijeg izraza za ovo poslednje, za onaj deo njegovih radova koji nas ovde posebno interesuje – jeste, koliko znam, jedini mislilac koji je umeo i pristao da od raščerečenosti modernog čoveka između njegove iskonske prirode, nepromenljive ili gotovo […]
Desi se, kao živ, da me posmatra neki cvetI da je vazduh topao i kao jedan pogled plavI onda zaželim: da prođem otvoren kroz svetI da svemu prinesem pozdrav. Iz ove ljubavi što nosim, neprekidno,I obnavljam u telu od rođenja –Za jedan ljudski osmeh, za jedno cveće žuto,Za jedan duboki […]
U delu Nadzirati i kažnjavati: nastanak zatvora, Mišel Fuko navodi da se disciplina kao tehnologija ili anatomija vlasti ne upotrebljava isključivo u zatvorima, već u svim tipovima institucija, čime se doprinosi nastanku disciplinskog društva (Fuko 1997: 203-209). Disciplinsko društvo kao svoj glavni cilj ima potčinjavanje pojedinaca, i u tu svrhu […]