Jasan Pogled
U jednom eseju o pesniku Teodoru de Banvilu, Bodler daje veoma upečatljiv prikaz modernog pesništva. Izjavljuje da su hiperbola i apostrofa kao forme jezika ne samo podobne nego i krajnje nužne u lirskoj pesmi, a dalje tvrdi da moderna umetnost ima bitno demonsku tendenciju. I reklo bi se da ta […]
Uostalom nije bilo prvi put da mu se to dešava ali je u svakom slučaju uvek Lućo bio taj koji je povlačio prvi potez, tobože bi se nemarno oslonio ne bi li okrznuo ruku neke plavuše ili riđokose koja bi mu se dopala, koristio je priliku kad god bi se […]
Ne znam je li Boro Pekić, koji je uredno vodio svoje dnevnike (znao sam ga pokatkad pecnuti da je neostvareni arhivar), ikada unio u neku svoju bilježnicu zgodu s Crnjanskim u redakciji Književnih novina u kojoj smo tada i nas dvojica sjedili. Bili smo svi na okupu, valjda je to bio sastanak redakcije nakon […]
Suština i vrsta neke lјubavi najstrože se ocrtava u sudbini koju ona namenjuje imenu – prezimenu. Brak koji ženi oduzima njeno izvorno porodično ime i zamenjuje ga muževlјevim ne ostavlјa – a to je istinito u gotovo svakoj bliskosti polova – ni njegovo netaknuto. I ono biva obavijeno, okruženo nežnim […]
Pred zoru sam sanjao jedan san koji me je izmučio, a koji ću pokušati da ispričam po redu. Rodili su te tvoji preci. Na drugoj strani pustinja nalaze se neke prašnjave dvorane ili, ako hoćete, neki prašnjavi magacini, a u tim dvoranama ili magacinima nalaze se paralelni nizovi školskih tabli […]
Ako upitate ma koga Amerikanca ili ma koga poslovnog čoveka u Engleskoj, šta ga najviše ometa u uživanju života, on će odgovoriti: „Borba za opstanak.” Kazaće vam to savršeno iskreno; i on će verovati u to. U izvesnom smislu to je tačno, pa ipak u drugom, i to veoma važnom […]
Azijom dok putuješ, noćiš u tuđim kućama, zatim izbama, hamamima, magazama – u kulama brvnatim čija čađava stakla prostor drže na uzdi, bundom se pokrivaj i uviek se trudi da ležiš s glavom u uglu, jer teže je u uglu tome zamahnuti – pritom u mraku – sekirom nad njome […]
Pričam sebi priče kada spavam sam, kad krevet izgleda veći nego što jeste i hladniji, ali ih sebi pričam i kada je Nijagara tu i spava uz zadovoljno mrmljanje, gotovo kao da i ona sama sebi priča priče. Koliko puta poželim da je probudim kako bih saznao koja je njena […]
Kritičarski tekstovi u opusu Danila Kiša sasvim su uzgredni i uglavnom impresionističkog karaktera (na primer, o poeziji Marije Čudine, o slikama Slobodane Matić i Veličkovićevim Trkačima). Pravom književnom kritikom možemo smatrati tek završno poglavlje Časa anatomije — „Dupli gulaš Branimira Šćepanovića” — kako zbog ambiciozne piščeve zamisli (to je čitava […]
Možda te niko nikad neće ovako tesno grliti,uznemirenu i belu,ovako presno,šašavo,i sumanutoi riđe. Možda ti niko nikad neće ovako u krvotok ulitiposlednju nežnost celui ne umeti nikad iz tebe da izađe. Možda nikada više nećeš ovako divno trulitiu običnom hotelu,penjući se samo kad znaš da siđeš. Ti si najukusnija krv […]