Jasan Pogled
Treći dio: Engleska revolucija (3) III Patriotizam nema ništa zajedničko s konzervativizmom. Zapravo, on je u suprotnosti s konzervativizmom jer predstavlja privrženost nečem što je u neprekidnom mijenjanju, a još se uvijek osjeća mistično istim. Patriotizam je most između prošlosti i budućnosti. Ni jedan pravi revolucionar nikada nije […]
Na stanici Nikolajevske železnice srela se dva prijatelja: jedan debeo, drugi mršav. Debeli tek što beše ručao u staničnom restoranu, i njegove masne usne rumenele su se kao zrele višnje. Mirisao je na heres i flerdoranž. A mršavi tek što beše izašao iz vagona — sav pretrpan koferima, zavežljajima […]
Procjena vlastitih vrijednosti u prostoru i u vremenu treba da postane glavnim motivom enciklopedijskih razmatranja. Paralela između Laže i Paralaže 1834. i Revizora 1836. Njegoševa koncepcija pjesnički odražava u Gorskom vijencu čisto sedamnaesto stoljeće: da su te pjesničke parole mogle da se jave snagom žive pjesničke riječi, dokaz je onog […]
Kod Hiperborejaca I Rimske noći i dani (2) Stanujem sad na uglu, kod tvrđave Castel Sant Angelo i moji su prozori samo tri prozora, od prozora, gde stanuje talijanski pesnik, futurist, Marinetti. Mi se znamo ali ne trpimo. Odlazim i dalje, svaki dan u slastičaru „Babing- ton“, a […]
Piše: Vida Ognjenović Sredinom sedamdesetih, negde krajem juna, u neko tromo nedeljno popodne, sedeli smo Kiš, Mirko Kovač i ja u mom tadašnjem iznajmljenom stanu, u Takovskoj ulici. Bio je vreo dan, ono kad grad omlitavi i zamre kao kakav dezerterski poligon a potpareni asfalt se biba pod točkovima retkih vozila, […]
Veličina neke artističke pojave često je upravo u tome što se ona dramatski odvojila od svoje vlastite sredine, njenih moralnih i estetskih konvencija, što se sama oslobodila svojih vlastitih uzora, što je postala odmetnikom i bezbožnim negatorom svih konjunkturnih bogova i polubogova epohe. Obratno od uobičajenog pravila, veličinu jednog umjetnika […]
Bilo je to pred samu noć. U čika-Tihonovoj krčmi sedela je trupa kočijaša i bogomoljaca. U krčmu ih je saterala jesenja provala oblaka i oštar i vlažan jesenji vetar, koji je kao bič šibao po licu. Prokisli i umorni putnici sedeli su na klupama pored zidova i dremali, osluškujući […]
Piše: Žan Lakrijer Mračni oganj Nepravda vlada vaseljenom. Sve što se u njoj gradi, što se razgrađuje, žigosano je pečatom gnusne propadljivosti, kao da je materija plod neke sablazni u okrilju ništavila. Sioran, Kratak pregled raspadanja Znati naše stvarno stanje, znati pod kakvom smo čudesno gustom tminom, množinom […]
Dostojevski i Niče (2) Piše: G. M. Fridlender Ideje dobra, jednakosti i samilosti prema ljudima Niče je smatrao »teoretskim«, »knjiškim«. Jedino razumnom istinom on je priznao pomirenje s iskonskom tragičnom iracionalnošću bića koju je proglasio. A Dostojevski je miislio da su »najteoretskije«, »najfantastičnije« i »najknjiškije« ideje čoveka buržoaske civilizacije odvojenog […]
Piše: Jelena Pavlović “Negde tokom februara – marta 1976, ako me sećanje ne vara, u svom stanu u Rue de Carros, u Bordou, u blaženoj samoći i dokolici, završio sam priču pod naslovom Grobnica za Borisa Davidoviča. Sutradan, da, čini mi se to bejaše sutradan, ili kroz dva dana, još […]