Jasan Pogled
Na kraju, na koncu, konačno,vraćam se, vratih se i skončavam se i jaučem dajući vamključ, svoj šešir i ovo pisamce za sve vas.Na vrhu ključa je kovina u kojoj smo naučilikako se skida pozlata sa zlata, i nalazi se,na kraju mog šešira, ovaj jadni mozak, slabo počešljan,i posljednja čaša dima, […]
Snaga seoskog puta drukčija je ako neko njime ide pešice ili ga nadleće avionom. Tako je i sa snagom nekog teksta; razlikuje se ako ga čitamo ili prepisujemo. Ko leti, vidi jedino kako se put pruža kroz krajolik: odmotava se pred njegovim očima po istim zakonitostima poput terena koji ga […]
“Bruno moj, i taj tip i svi drugi tipovi iz Kamarila bili su sigurni. A u šta, želiš li znati? Ne znam, kunem ti se, ali su bili sigurni. U to što jesu, pretpostavljam, u to koliko vrede, u svoje diplome. Ne, nije to. Neki su bili skromni, nisu […]
“Suštinska pesnikova uloga sastoji se u tome da otvori prozor za nadnaravno i da se zatim ukloni s tog prozora da bi širok vidik pukao pred čitaocem i da se pesnik ne bi nametao između idealnog horizonta i osobe koja ga promišlja.” Ovo je još 1957. napisao Malkom de Ćazal, […]
Neki udarci u životu, tako su jaki… Ne znam ja! Udarci kao od Božjeg gneva; kao da se njima talog svega propaćenog za dušu prilepljuje… Ne znam ja! Malo ih je, ali ih ima… Otvaraju tamne brazde na najodvažnijem licu i na najsnažnijim leđima. Biće to možda pastuvi divljačkih atila […]
Ali, ako se rodiš kao muško, isto ću tako biti sretna. A možda i sretnija, jer ćeš biti posteđen tolikih poniženja, toliko robovanja, tolikih zlouporaba. Ako se rodiš kao muško, nećeš se npr. morati bojati da će te neko silovati u mraku neke ulice. Nećeš se morati služiti lepim licem […]
Ure od smole cure besmisleno,sumorni čovjek snatri bestjelesno,sutonska strast se boji bezimeno,a ljubav jeca, jeca bespredmetno; i sve je danas prazno beskonačno,a vjetar duva, duva bezutješnona gole duše koje neprestanoištu i grle beznadno, beskrajno. Tin Ujević
1899. Rođen 22. aprila u Sankt-Peterburgu, kao najstarije dete u bogatoj aristokratskoj porodici. Naučio je da čita i piše prvo na engleskom jeziku (uz francuski, koji je uvek bio drugi jezik ruskog plemstva). Detinjstvo i prva mladost u carskoj Rusiji za njega su zauvek ostali izgubljeni raj. 1919. Nabokov sa […]
Ima iskaza i rečenica što su neobično glupi, ali kroz koje se naslućuje neka istina, ne nužno ona na koju su ciljali oni koji su glupi iskaz načinili. Jurica Pavičić, hrvatski pisac i novinar, napisao je jedanput da u prevodima Markes bolje funkcioniše na srpskom, a Borhes na hrvatskom. “Feral […]
A ako posle tolikih reči, reč ne preživi! Ako posle krila ptica ptica koja u vazduhu stoji ne preživi! Uistinu bolje bi bilo da pojedu sve i da svršimo s tim! Rađati se da bi se živelo od naše smrti! Dizanje neba prema zemlji zbog njenih nesreća i vrebati na […]