Jasan Pogled
Odlaziš bez mene, moj živote.Kotrljaš se,A ja još uvek čekam da zakoračim.Ti prenosiš bitku drugde.Tako me napuštaš.Nikada te nisam pratio.Nejasno mi je šta mi nudiš.Ono malo što želim, nikada ne donosiš.Zbog tog nedostatka tako mnogo želim.Tako mnogo stvari, skoro bezgranično.Zbog onog malo što nedostaje, što mi nikadane donosiš. Anri Mišo
U Arturovoj smrti Tomasa Malorija (Thomas Malory), koju je 1485. izdao Kakston (William Caxton), ser Gavejn je savršen vitez, strogi branilac ritarstva i protivnik ser Lanselota. U delu Ser Gavejn i Zeleni vitez, ranoj aliterativnoj poemi , njegova reputacija stavlja se na probu i dovodi u sumnju tokom njegovog neobičnog […]
Ona stoji na mojim očnim kapcimaI njene kose zamršene su u mojima,Njeno telo ima oblik mojih ruku,Ona je boje mojih očiju,Ona se utapa u moju senkuKao kamen u nebo.Ona ima uvek otvorene očiI ne dopušta mi da spavam.Njeni snovi pri punoj svetlostiMogu sunce da ispare,Zbog njih se smejem,plačem i smejem,Govorim, […]
Preko je potrebno da prepoznamo trenutke susreta, koji nam neće dozvoliti da budemo omasovljena gomila ljudi koji sede sami i zure u televizor. Paradoksalno je što nam se čini da smo posredstvom ekrana povezani sa svetom, dok nam to, u stvari, oduzima mogućnost ljudskog suživota i, što je jednako opasno […]
Radosne pesme o beznađu U moju kuću kada odem na nebo doći će ptice. Z. A. Živeti bez ljudi zaista jeste ideal najveće moguće sreće – čije je dosezanje jednako mogućnosti da se u „šarenom svetu privida“ makar i dejstvom Slučaja, ukoliko Slučaj uopšte postoji, pronađe Čovek. Čovek u novim […]
Životno iskustvo? Šta je to što se tako patetično zove životnim iskustvom? Tragovi udaraca i celova? Prepravljene uspomene? Događaji bez reda i svrhe u vreći vremena? Ta, ja sam na dan mog “oslobođenja” – neka mi oproste za ovaj ništavan izraz – bio okrutno izigran od čoveka koji bi prema […]
Stigao sam kući kasno uveče, posle odličnog večernjeg provoda u gradu, i slučajno okrenuo neki TV kanal na kome su davali pregled dnevnih akcija na bojnom polju. baš sam se svukao i srkutao pivo kad su prikazali kako neki helikopter u niskom brišućem letu mitraljira neke male likove u trku, […]
Godine dolaze, odlaze. Polakonestaješ iz mog sećanja; u meniveć su izbledele crte tvog lica, iskraoIz sluha tvoj glas, i nisam krenuo za tobomU sve gušću šumu života.Danas već mirno izgovaram tvoje imeDanas već ne dršćem od tvog pogleda,Danas već znam da si bila jedna među mnogima,Da mladost ludost, da sve […]
Predgovor Bio sam teško bolestan; smrt je već bila blizu. Skupivši poslednju snagu i posluživši se prvim trenutkom pune trezvenosti uma, napisao sam duhovno zaveštanje u kome, između ostalog, stavljam u zadatak prijateljima da posle moje smrti objave neka od mojih pisama. Želeo sam makar samo tim da iskupim beskorisnost […]
Poslednja poruka koju je Štefan Cvajg uputio prijateljima pre nego što će se, 23. februara 1942. godine, po svojoj volji rastati sa životom svakako je jedno od najpotresnijih svedočanstava u istoriji nemačke književnosti i jedan od najrečitijih iskaza o onim teškim duševnim patnjama koje su razdirale malobrojnu duhovnu elitu među […]