Jasan Pogled
Svi su se izjasnili protiv Anice. Ne samo komšiluk i poznanici i prijatelji nego, sa malm izuzecima, i njena porodica. Njen otac je nije primio u kuću one septembarske večeri kad je odbegla od muža, i docnije joj je poručio da u njegovoj kući nema mesta za besnulje-pobegulje koje “traže […]
Bucko se tiho uvlači u kuhinju i pipa po kredencu, tražeći dvopek, potom ulazi u trpezariju i seda da ga na miru pojede; oči mu se zarivaju u očevu košulju, u polupraznu flašu ruma, u prljave tanjire i zidni sat sa zvezdastim stalkom: sedam ujutru. Završava i ustaje, kreće neodlučno […]
Na malom skveru s dve-tri klupeI s bukom što se slabija činiU sunčano se podne skupeStarci iz kuće u blizini. U kaputima starim mnogo(Jer čemu nov kad dugo traje)Žmire put sunca ili strogoZure u tramvaj što tu staje. I ćute. A kad tramvaj jekneI krene s bukom u dalekoŠta jedan […]
Ne sustaj, Gutenberg! – dvaput Ura za Manjinu Prevela s engleskog: Drinka Gojkovic Sâmo postojanje “teške književnosti”, njeno preživljavanje u svetu koji je prema njoj u velikoj meri indiferentan predstavlja malo čudo. A svaka rasprava o čudima – ako niste prorok ili pop – nosi određeni rizik. Šta je, u […]
Jedino će moj život doista umreti za mene,jednom.Jedino trava zna ukus zemlje.Jedino krv moja čezne, doista,za mojim srcem, dok ga napušta. Vazduh je visok ti si visoka,visoka je tuga moja. Dolazi vreme da umiru konjiDolazi vreme da ostare mašineDolazi vreme kad pada hladna kišai sve žene imaju tvoju glavui nose […]
Nekakva smrtna opna,kažu,ali sta je bilo u njoj? Psiha,tako psiholozi,duša,tako dušebrižnici,persona,tako šefovi personala. A uz to još i anima,imago, demon,identitet, Ja,Ono i Nad-ja. Leptir koji se,kažu, podigaoiz tog meteža,pripada nekoj vrsti o kojoj ne znamo ništa. Hans Magnus Encensberger Prevela s nemačkogDrinka Gojković
1928.god. Ja sam sav nekakav naročit gubitnik. Nada mnom se u poslednje vreme nadneo nekakav neshvatljiv zakon neostvarljivosti. Što god poželim – upravo to se ne događa. Sve se događa obrnuto mojim predpostavkama. Zaista:čovek snuje a Bog odlučuje. Strašno mi je potreban novac, a ja ga nikada neću dobiti, Znam […]
Ne mogu sad da ti kažem.kad me ne bude višeGonio i vitlao vetarI kada se pretvori najzad u šapat-Možda ću, jednom, reći. Kad ružin odsjaj na suncuKlone u izmaglicuI kada ruža bude samo minula rumen,Kad lice koje volim odluta,Kad kapija poslednji put zabruji,Kad više ne vrediMahniti i reći doviđenja-Možda ću, […]
Avioni su centar sveta, šta god da radi, i gde god da je. Iz Dubrovnika 17. avgusta šalje kartu izdavaču Cvijanoviću: „Vraćam se kroz koji dan, leteo sam nad morem“. Na nebu u delirijumu letenja nalazio je prostore sreće, koje će kasnije tražiti i u Hiperboreji. Toj svojoj opijenosti uvek je […]
Jeste dođu meni moje lude bubicejeste salete me neke crne uliceal’zato ćeš ti kao stara kučkaskapati jednom posle dobrog ručka Jeste pošašave kadkad moji damarijeste spopadnu me užasi i darmarial’ti si za mene pročitana knjigai ko te sad čita baš je mene briga Jeste mnogi pamte moje pijane zorejeste o […]