Jasan Pogled
Jeste, ali ko će nas da izleči od gluvog ognja, od bezbojnog ognja koji predveče tutnji Ulicom Išet izlazeći iz crvotočnih kapija, malih predvorja, od ognja bez lika koji liže kamenje i vreba iza vrata, kako ćemo se oprati od njegove slatke opekotine koja traje, koja se nastanjuje da […]
Februar 1914 II 1914 Hebrejska pentalogija. »Saloma« kao prélude. Flert s jednim prefinjenim Aleksandrijcem, tipičnim predstavnikom helenskog aristokratskog duha (neka vrsta grčkog Baudelairea). Sve što se govori na sceni o religiji isprazno je brbljanje. Bili bi bolji vicevi nego biblijski patos. Snobizam, to je moda vremena: konverzirati o novim […]
Uliks – Džems Džojs Najčuveniji, ili makar najčuveniji fiktivni datum u istoriji svetske književnosti, 16. jun 1904. godine, datum je prvog sastanka Džejmsa Džojsa i Nore Barnakl – datum rastanka poklopiće se, kako to već biva u velikim ljubavnim pričama, sa danom piščeve smrti. Ovakav razlog za izbor šesnaestog juna […]
(Objavljeno u časopisu Vreme u maju 2013.) Piše: Đorđe Matić U Americi vole pobednike i pokajnike, a Čet Bejker to nije bio. Zato je od Evrope, u kojoj umeju s naklonošću da gledaju na dekadente i “nedovršene” ljude, Čet Bejker načinio vlastitu teritoriju. Razvijao je i usavršavao svoj zvuk i […]
Nad ljudskom sudbinom postoji jedna opasna, po opstanak čovjeka sudbonosna snaga, koja djeluje po razorno slijepom zakonu Svemirske Noći, a upravo ona je trajnim izvorom pjesničkih nadahnuća: Zove se Samoća! Beznadna tuga osamljenosti. Zaveden varljivim svjetlom naše svjetiljke, kako može da podnese ubitačno jezivi teret zvijezda na svojim krilima jedan […]
U Latinskoj Americi i na Karibima pisci ne moraju mnogo da izmišljaju. Njihov problem je potpuno suprotan: kako da stvarnost učine uverljivom. Uvek je bilo tako još od naših istorijskih početaka, do te mere da u našoj literaturi najmanje verodostojno deluju oni koji su najrevnosniji u opisivanju stvarnosti, što će […]
Piše: Muharem Bazdulj ZIMSKI DNEVNIK OSTER ISPISUJE (I) KAO ISTORIJU (SVOG) TELA. UZ POVREMENE DIGRESIJE, PRIČA O TELU IPAK TEČE HRONOLOŠKI: OD DETINJSTVA DO STAROSTI. ZIMA IZ NASLOVA I ODNOSI SE (IZMEĐU OSTALOG) NA ZADNJU FAZU, NA KRAJ ŽIVOTA. U JEDNOM SVOM SLOJU ZIMSKI DNEVNIK JE ZAPRAVO MEDITACIJA O STAROSTI, TAČNIJE REČENO […]
Nisam samo ja čekao. Jedan od onih u redu reče mi da čeka već dva dana, i to na istom mestu. Došao je iz Jugoslavije, kao ovca, da potraži posao. Drugi bednik mi se obrati, došao je da radi, kako kaže, iz čistog zadovoljstva, manijak, lažov. U toj gomili je […]
Prošlo je već mnogo godina, a sve štogod u Combrayu nije bilo pozornica ili drama moga odlaska u krevet, za mene više nije postojalo, kadli nekog zimskog jutra, kad sam se vratio kući, majka vidje da mi je hladno, pa mi ponudi da protiv svoga običaja popijem malko čaja. […]
Nisam ništa. Nikad neću biti ništa. Ne mogu želeti da budem ništa. Ako se to izuzme, imam u sebi sve snove sveta. Prozori moje sobe, Moje sobe u jednom od milion svetova koji niko pouzdano ne zna da odredi (A i kad bi znao, šta bi zapravo znao?) Vi gledate […]